Tako je govorio Mišić: “Ko nikada nije čuvao ovce, ne zna šta su muke”

Tako je govorio Mišić: “Ko nikada nije čuvao ovce, ne zna šta su muke”

Svake godine u ovo vreme, kada se obeležava godišnjica iskrcavanja srpske vojske na grčko ostrvo Krf, na ovo grčko ostvrvo dolazi i Đorđe Stojanac, praunuk Živojina Mišića. Odrstao je pored baba Olge, ćerke Živojina Misića, koja mu je pričala o patnji srpskog naroda, golgoti preko Albanije, borbi za opstanak.

Tako je govorio Mišić: "Ko nikada nije čuvao ovce, ne zna šta su muke"
Foto: deviantart.com/ mrmot31

“Pričala mi je o pripremama za Solunski front, šta je njen otac, a moj pradeda doživeo, o patnji naroda”, rekao je Stojanac za Tanjug.

Iako seljačko dete Mišić se, kaže, vinuo u visine i postao šef generalštaba na Solunskom frontu. Uvek je ostao vezan za seljane i kako je hrabrio vojnike na frontu, tako je hrabrio i seljane u poslu. Seća se Stojanac i poznatih Mišićevih reči “ko nikada nije čuvao ovce, ne zna šta su teške muke”.

Dok je čuvao koze, zadremao je, koze su pojele komšijin kupus, a i mali Mišić obrao dobre batine. Srpska vojska i narod počeli su povlačenje preko zavejanih planina Albanije nakon invazije Nemačke, Austrougarske i Bugarske na Srbiju u zimu 1915/16. godine.

Tokom albanske golgote veliki broj vojnika i civila umro je od hladnoće, gladi i iscrpljenosti. Francuska vlada 28. januara 1916. godine odlučila je da njena mornarica odloži sve druge transporte dok iz Albanije ne bude izvučena srpska vojska.

Foto: Getty images

Saveznički brodovi su počeli ubrzano da prevoze izgladnelu, iscrpljenu srpsku vojsku na ostvo Krf. Prvo iskrcavanje srpske vojske na “ostrvo spasa”, kako su Srbi prozvali Krf, bilo je u pristaništu u Guviji, šest kilometara severno od grada, a materijalne troškove opremanja i izdržavanja srpske vojske preuzeli su Francuska i Velika Britanija.

Ostrvo Vido organizovano je kao bolnica, gde su iskrcavani najteži ranjenici, postalo je “ostrvo smrti”, a more oko njega nazvano Plava grobnica. Na ostrvu Vidu nalazi se danas spomen kompleks i u okviru njega mauzolej.

Komemorativnim skupom i polaganjem venaca, danas je počelo obeležavanje godišnjice iskrcavanja srpske vojske na grčko ostrvo Krf. Srpski i grčki zvaničnici, predstavnici udruženja, potomci, polozili su vence na spomen obeležje u Dasiji kod Krfa gde se pre 102. godine iskrcala srpska vojska.

U mestu Agios Mateos venci su položeni na spomenik Drinske divizije, ali i na spomenik Janisu Janulisu, Grku koji je dao svoju njivu, jedinu imovonu da se u njoj sahrane borci Drinske divizije.

Državni sekretar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Negovan Stanković kaže da su na Krfu utočište i spas našli srpska vlada, vojska i narod.

“Nakon više meseci pešačenja gudurama Albanije, na Krf je došlo 185.000 izgladnelih i iznemoglih vojnika i civila. Nakon dve godine oporavka uz pomoć saveznika krenuli su u proboj Solunskog fronta”, naglasio je Stanković.

On je rekao da se istorija mora negovati i poštovati, jer narod koji ne poštuje svoju istoriju ne može graditi budućnost kakvu zeli.

Izvor: B92