Screenshot

Uđe li Hrvatska u evrozonu – Putin dobija najjače oružje u Evopskoj uniji

Uđe li Hrvatska u evrozonu – Putin dobija najjače oružje u Evopskoj uniji

Na zahtev svojih najmlađih članica, Brisel razmatra mogućnost daljeg širenja evrozone. Problem je u tome što bi to moglo ugroziti ne samo stabilnost evrozone, nego i budućnost same Evropske unije, piše za Euronews stručnjak za nacionalnu bezbednost Theodore Karasik iz Lexington Institute.

Screenshot

Među poslednjima u tom nizu je Hrvatska, ujedno i poslednja prinova Evropske unije. U maju 2018. godine, predsednik hrvatske vlade Andrej Plenković izjavio je kako uvođenje evra očekuje za sedam ili osam godina. Krajem decembra guverner Hrvatske narodne banke Boris Vujčić najavio je planove za zvanično pokretanje procesa slanjem pisma namere o uvođenju evra kao zvanične valute u Hrvatskoj. Prošle nedelje Vujčić je ponovio stajalište Hrvatske, rekavši kako ostanak izvan evrozone “nema smisla”, prenosi Index.hr.

Međutim, hrvatsko prihvatanje evra bilo bi katastrofalno i poražavajuće za zemlju čije je pravosuđe prožeto korupcijom koja se koristi za širenje ruskog uticaja. Evropska unija je 2017. godine tesno izbjegla scenario “Grčka 2.0” u Hrvatskoj, kada je najveća nacionalna kompanija Agrokor dobila državnu pomoć kako bi izbegla kolaps. Prihodi Agrokora nose oko 15 odsto BDP-a Hrvatske, isto što i London predstavlja u BDP-u Ujedinjenog Kraljevstva. Propast Agrokora mogla je da uništi hrvatsku ekonomiju. S oko 60.000 zaposlenih u jugoistočnoj Evropi te godišnjom prodajom od 6,5 milijardi evra, raspad ove kompanije mogao je izazvati domino-efekat finansijske nestabilnosti širom regije.

Zahvaljujući Putinu, to se srećom nije dogodilo. Akcija spašavanja završila je odobravanjem dvema ruskim bankama, Sberbanku i VTB-u, preuzimanja 47 odsto udela u Agrokoru. Ukratko, ovim dogovorom Putin je dobio indirektan uticaj na hrvatsku ekonomiju i na najveću kompaniju u bivšoj Jugoslaviji. Ubrzo nakon bailouta Agrokora, Gasprom je iskoristio prorusku političku klimu i potpisao 10-godišnji ugovor o isporuci jedne milijarde kubnih metara plina Hrvatskoj svake godine. Budući da je 70 odsto tržišta okriveno, Hrvatska više nema potrebe za daljim uvozom. Hrvatska je tako odvraćena od izgradnje alternativne rute snabdevanja gasom kroz ostrvo Krk, koju podržavaju SAD i EU, a koja je mogla potkopati ruske energetske interese u Evropi.

Screenshot

Spašavanje Agrokora obeležile su optužbe za korupciju. Opozicione stranke ukazuju na e-mailove koji su procurili 2018. godine, a ukazuju da su ministri unapred znali za nepravilnosti u kompaniji i dogovorili bailout kako bi svojim poslovnim prijateljima omogućili unosne isplate i koruptivne konsultantske ugovore. Vlada je negirala bilo kakve nepravilnosti, ali prema studiji Instituta za javne finansije u Zagrebu, Hrvatska je “plodno tlo za korupciju” zbog “hronične neefikasnog i korumpiranog pravosuđa”. Nema sumnje da je ova korupcija pogodovala Putinu i na druge načine.

Dok je USKOK, državno telo za borbu protiv korupcije, zažmurio na tvrdnje o upletenosti Plenkovićeve vlade u korupciju u Agrokoru, s druge strane i dalje vodi postupak protiv Zsolta Hernadija, predsednika mađarske naftne kompanije MOL, uprkos nedostatku dokaza protiv njega. Hrvatska vlada optužila je 2013. godine Hernadija za podmićivanje bivšeg premijera Ive Sanadera kako bi prihvatio sporazum kojim se MOL-u omogućava stiecanje kontrolnog udela u hrvatskoj nacionalnoj naftnoj kompaniji INA-i.

USKOK je potom podržao zahtev Hrvatske za raspisivanjem Interpolova naloga za Hernadijevim hapšenjem. No, kako je već utvrdio stručnjak za međunarodne odnose Kamran Bokhari u Wall Street Journalu, “Hernadija je 2017. od tih optužbi oslobodio visoki trgovačko-arbitražni sud Ujedinjenih nacija”.

Ruski je interes jedva prikriven. Godinu dana nakon što je Hrvatska optužila Hernadija za mito, Gasprom se ponudio otkupiti MOL-ov udeo u INA-i. Tokom 2017. slična je ponuda stigla i iz Rosnjefta, ruskog naftnog giganta. Hrvatski gambit doživljava se kao deo Putinove šire strategije korišćenja energije kao oružja u zaokruživanju Evrope, smatra Atlantic Council. Drugim rečima, neuverljive su tvrdnje Hrvatske da sprovodi reforme. Štaviše, endemska korupcija ne samo da je ključna u njenim finansijskim nevoljama, nego je omogućila Rusiji da se infiltrira na Balkan.

Putinova strategija tako se ostvaruje u Hrvatskoj, gde je korupcija pravosuđa utrla put ruskoj finansijskoj i energetskoj dominaciji. Međutim, Evropska unija i dalje je iznenađujuće blagonaklono gleda na mogućnost da ulazak Hrvatske u evrozonu samo ojača vremensku bombu u vidu Putinove puzeće subverzije EU. U vreme kad je jedinstvo EU na teškom iskušenju, a evroskeptične stranke u usponu širom kontinenta, to bi moglo ugroziti budućnost Evropske unije kao projekta, piše Theodore Karasik.

Izvor: B92, Index.hr

Pratite nas na Fejsbuku!


This will close in 30 seconds