Nakon tesne i usijane trke završen je prvi krug predsedničkih izbora u Francuskoj.
Prema preliminarnim rezultatima, na osnovu 97 odsto obrađenog materijala, aktuelni predsednik Francuske Emanuel Makron vodi u prvom krugu predsedničkih izbora sa 27,60 odsto glasova ispred drugoplasirane Marin Le Pen, kandidata desničarskog Nacionalnog okupljanja (RN), koja je osvojila 23,41 procenata glasova, saopštilo je francuko Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Na trećem mestu je lider levičarskog pokreta Nepotčinjena Francuska (La France Insoumise, LFI) Žan-Lik Melanšon, koji je osvojio 21,95 odsto glasova. Četvrti je desničarski kandidat Erik Žemur sa 7,05 procenata osvojenih glasova, objavljeno je na sajtu francuskog Ministarstva.
Rezultati anketa
Ko god da uđe u predsedničku fotelju nakon drugog kruga 24. aprila, Francuskoj verovatno sledi pet godina podeljene vlade.
Ankete su pred prvi krug davale prednost centristi Makronu sa 26 odsto glasova, zatim slede Marin Le Pen sa 23 procenta, Žan-Lik Melenšon 17,5 odsto i Erik Zemur sa 9,5 procenata glasova birača. Ispostavilo se da ankete nisu previše promašile, iako su favorizovale Makrona. Najverovatniji ishod u drugom krugu i dalje je pobeda Makrona, i to, kako kažu ankete, sa tesnih 51 odsto glasova.
Kako piše Atlanticsentintel.com, u junu slede i parlamentarni izbori za koje do sada nije bilo mnogo anketa. Očekuje se da će Makronova liberalna Republika u pokretu (LREM) izgubiti mesta od Zelenih i socijalista na levoj i Republikanaca na desnoj strani. A verovatno je ono što Francuzi zovu “kohabitacijom”, a Amerikanci “podeljenom vladom”, u kojoj dve stranke dele predsedništvo i nacionalnu skupštinu.
Evo tri moguća scenarija i šta oni znače za francusku politiku:
1. Makron + desni centar
Makron je ponovo izabran. Republikanci dobijaju o trošku LREM-a i njenih saveznika na izborima u junu, ali nemaju većinu. Levica i krajnja desnica ostaju stabilne. LREM, Republikanci i manje stranke desnog centra prave koaliciju.
U ovom slučaju, Makron ne bi morao da čini velike ustupke. Konzervativci se naširoko slažu sa njegovim predlozima za nuklearnu energiju, penzije i poreske olakšice. Makron će možda morati da pooštri imigracione zakone i smanji svoj plan za zelenu energiju vredan 50 miliona evra.
2. Makron + Republikanci
Makron je ponovo izabran, ali LREM kolapsira. Republikanci osvajaju potpunu većinu na izborima na nacionalnu skupštinu.
Ovo bi skoro izvesno nateralo Makrona da ide udesno po pitanju imigracija i integracija. Na primer, uslovljavanje boravka u zemlji učenjem francuskog jezika, smanjenje socijalne pomoći za ilegalne imigrante i uvođenje imigracionih kvota za zemlje i profesije. To bi ugrozilo njegovu čitavu agendu za zelenu energiju, ali mu se spoljna politika ne bi promenila.
3. Le Pen + desnica
Ako Le Pen pobedi na predsedničkim izborima, LREM neće preživeti, predviđa Atlanticsentintel.com, pitajući koja je svrha te stranke bez Makrona.
U tom slučaju, portal ne predviđa da će Nacionalni savez Le Penove osvojiti većinu. Stranka trenutno drži šest od 577 mesta u parlamentu. Verovatnije je da će republikanci ili osvojiti svoju većinu ili je formirati sa proširenom delegacijom Nacionalnog saveza. U tom slučaju bi oni republikanci nastrojeni protiv Le Pen mogli da se podele i oforme novu partiju sa ostacima LREM-a.
Republikanci bi mogli da pristanu na smanjenje poreza i oštrije zakone o migraciji. Takođe bi mogli da podrže obavezne minimalne zatvorske kazne. Le Penina protekcionistička ekonomska politika, poput renacionalizacije autoputeva, bila bi previše za mejnstrim desnicu.
Malo je toga što bi Republikanci mogli da urade da obuzdaju Le Pen u Evropi, s obzirom da francuski predsednik ima veliku slobodu kretanja u spoljnoj politici. Mađarski premijer Viktor Orban, koji je nedavno osvojio četvrti mandat zaredom, naći će time za stolom Evropskog saveta novog, moćnog prijatelja.
Ko će koga podržati u drugom krugu
Posle objavljivanja prvih procena rezultata prvog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj, prema kojima je aktuelni predsednik Emanuel Makron zauzeo prvo mesto sa 28,6 odsto, a kandidat desničarskog Nacionalnog okupljanja (RN) Marin Le Pen 24,4 odsto glasova, pojedini kandidati su najavili koga će podržati u drugom krugu.
Levičarski kandidat i gradonačelnica Pariza od 2014. godine, An Idalgo, koja je osvojila 1,9 odsto glasova, prva se obratila novinarima i pozvala svoje birače da glasaju protiv krajnje desnice i svoj glas daju Makronu 24. aprila, preneo je TF1 anfo.
Valeri Pekres, koja ima podršku Republikanaca, Unije demokrata i partija centra, osvojila je 4,6 odsto glasova.
Ona je izjavila da je zabrinuta i da bi projekat Marin Le Pen doveo zemlju do razdora i bankrota.
Pekres je istakla da Le Pen diskredituje njena bliskost sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i da će stoga glasati za Emanuela Makrona da bi sprečila Le Pen da dodje na vlast.
Lider ekstremne desnice Erik Zemur koji je osvojio 6,8 dosto glasova rekao je da će pozvati svoje pristalice da podrže Marin Le Pen u drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj 24. aprila.
Le Pen: Dovešću Francusku u red
Kandidatkinja krajnje desnice Marin le Pen pozvala je sinoć “sve koji nisu glasali za Emanuela Makrona” da joj se pridruže, uz obećanje da će dovesti Francusku u red za pet godina.
– Francuski narod mi je dao čast tako što sam se kvalifikovala u drugi krug. Izražavam najiskreniju zahvalnost mojim glasačima. Vidim da se povećala nada kod snaga koje žele oporavak zemlje. Pozivam sve one koji danas nisu glasali za Makrona da nam se priključe – kazala je ona, preneo je “Figaro”.
Izvor: srbijadanas.com