Izjava premijera Borisova da će sutra potpisati ugovor o gradnji ovog gasovoda sa svim zemljama preko kojih će on proći, tumači se kao njegov pokušaj da požuri kako njegova zemlja ne bi ostala bez gasa.
ajave bugarskog premijera Bojka Borisova da bi ugovor o izgradnji gasovoda „Turski tok” od Turske preko Bugarske, Srbije, Mađarske i Austrije mogao biti potpisan sutra 5. septembra trebalo bi da budu još jedna potvrda da komšije neće propustiti novu šansu da obezbede dotok ruskog gasa novim gasovodom. To je, između ostalog, pre dva dana potvrdio i sam Borisov rekavši da trenutno radi na ovom veoma važnom energetskom projektu, koji će osigurati diverzifikaciju snabdevanja.
Iako niko od zvaničnika u Srbiji juče nije hteo javno da komentariše ovu informaciju, niti su obavešteni o bilo kakvom potpisivanju, nezvanično se saznaje da zapravo Bugarska treba da potpiše ugovor sa svojim izvođačem radova. Međutim, to je teško očekivati pre oktobra, jer je ceo slučaj na sudu zbog tendera na koji se javila jedna arapska firma, koja je iznenada potom izgubila posao pa podnela tužbu, jer smatra da je oštećena. Sudsko ročište je zakazano za drugu polovinu septembra.
Srećko Đukić, diplomata, stručnjak za međunarodne gasne prilike, kaže da ovaj ugovor nije nikakva garancija da će Bugarska uskoro krenuti u gradnju gasovoda „Turski tok”. – Oni nemaju ni izvođača radova za svoj deo trase, a najave su bile da ćemo do kraja godine dobiti gas ovim trasom. Nećemo – kaže on.
– Za nas bi bila izvanredna vest da dobijemo ovaj pravac snabdevanja, ali ćemo morati još da čekamo. Ne samo zbog Bugara, već i zbog Evropske unije, koja preko Energetske zajednice stalno ponavlja da mi ne poštujemo evropske kriterijume u izgradnji „Turskog toka”.
On kaže da izjava Borisova može da se čita i kao njegov pokušaj da ne ostane bez gasa posle kraja ove godine, kada bi mogao da se prekine tranzit preko Ukrajine. U tom slučaju Bugarska bi bila najviše pogođena, jer nema alternativu.
Kako i sam nezvanično saznaje iz izvora bliskih vrhu bugarske vlasti, kod komšija se još ništa ne dešava po pitanju „Turskog toka”, pa sve izjave treba uzimati s rezervom. Ovo tim pre, ako se zna da Borisov ništa ne sme da uradi bez saglasnosti Brisela i Vašingtona, a mala je verovatnoća da će se oni saglasiti s tim da ruski gas prođe preko Bugarske, pogotovo zbog sve žešćih sankcija Rusiji.
Na pitanje da li ugovor, o kom govori Borisov, može da bude garancija da ćemo drugim pravcem dobijati ruski gas, on kaže da ne može. Leto je prošlo, niko se ni od srpskih ni od bugarskih zvaničnika nije oglasio ovim povodom.
– Osim toga EU je rešila da gradi terminal za tečni prirodni gas na Krku, što je američki projekat. Teško je poverovati da će oni u tim okolnostima promeniti stav prema „Turskom toku” – kategoričan je Đukić.
U Savezu energetičara Srbije kažu da ova izjava Borisova ne treba da se uzima za ozbiljno, jer je data u protokolarne ili neke druge svrhe. Zbog toga svakako treba sačekati da se vidi šta će biti.
Optimista u celoj priči je dr Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, koji kaže da je Borisovu teško bilo šta verovati i da smo se opekli na njegove priča oko „Južnog toka”, ali da je Bugarima više nego potreban „Turski tok”.
–Ukoliko bi izbegli ovu priču, a Ukrajina prestala s tranzitom naredne godine, ne bi imali gasa da se ogreju. Jedino zbog čega im se možda ne žuri je što se sve više spekuliše da će Rusija s Ukrajinom napraviti dogovor o nastavku tranzita i tokom 2020. godine, pa imaju vremena da naprave gasovod – kaže on.