Centralno obeležavanje 100 godina od Velikog rata u Beogradu

Foto: TANJUG/ MINISTARSTVO ODBRANE SRBIJE/ DUŠKA STEFANOVIĆ

Centralno obeležavanje 100 godina od Velikog rata u Beogradu

BEOGRAD – Polaganjem venaca i odavanjem počasti kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda na Novom groblju, danas je obeležen Dan primirja i sto godina od završetka Prvog svetskog rata.

Centralnu državnu ceremoniju, koja je počela intoniranjem himne Srbije, a minutom ćutanja odata je pošta palim stradalnicima, predvodio je potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, a vence i cveće položili su članovi vlade i predstavnici Grada Beograda, kao i predstavnici vojno diplomatskog kora među kojima su bili ambasadori Francuske, Rusije, Nemačke…

Stefanović je istakao da današnjim obeležavanjem stogodišnjice primirja i velike pobede želimo da iskažemo najdublje poštovanje stotinama hiljada stradalih ratnika i civila koji su izgubili život za mir i slobodu.

Ovo je prilika da se podsetimo ne damo njihovih herojskih podviga nego i kolika je cena koju su naši preci platili da bi osvojili slobodu za sebe i svoju zemlju.

Potpredsednik vlade je citirao Monteskjea koji je rekao da su srećni narodi koji imaju dosadnu istoriju, ali, kako kaže ministar, Srbija nije bila te sreće.

Kako je rekao Srbija je po okončanju Prvog svetskog rata bila ovenčana velikom slavom, ali i velikim gubicima i podsetio da se procenjuje da je u Velikom ratu Srbija izgubila između 1,1 i 1,3 miliona stanovnika i više od pola vojno sposobnih muškaraca.

Ukazao je na neophodnost realnog i celovitog sagledavanja istorije, ali i na potrebu posvećenosti miru.

“Kao što je pre 100 godina dala nemerljivu žrtvu u borbi za slobodu Srbija danas preduzima ogromne napore da bude garant mira i stabilnosti na Balkanu” poručio je Stefanović.

Kod Spomen-kosturnice na Novom groblju venac je položio i ministar zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović koji je 11.novembar označio kao “najveći dan u srpskoj istoriji”.

Podsetio je da je Srbija u Velikom ratu izgubila trećinu stanovništva i da je stradalo oko 1.270.000 najsposobnijih građana.

“Ovaj dan moramo da slavimo bolje i više i da se sećamo naših predaka koji su svoje živote utkali u našu slobodu”, istakao je Popović.

On je naveo da je Srbija kroz istoriju uvek bila na pravoj strani, te da je to i danas kada se bori za međunarodno pravo i Kosovo i Metohiju.

Venac je položio i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić koji je rekao da obeležavamo 100 godina do završetka Velikog rata u kojem je Srbija dala odlučujući doprinos kako bi se završio pobedom progresivnih snaga.

Naglasio je da je Srbija izašla kao pobednik, ali sa teškim žrtvama i velikim razaranjima i naglasio da je Srbija jedina zemlja koja je u Prvom svetskom ratu imala više civilnih nego vojnih žrtava.

Dodao je da je “masakr koji je nad civilima počinila Austrougarska vojska pokazao pravi cilj te zemlje u tom ratu – uništavanje srpskog stanovništva i srpske zemlje”.

Da nije bilo Solunskog fronta, podvukao je Vesić, rat bi trajao još neko vreme pošto je na Zapadnom frontu bila pat pozicija.

Vesić je ukazao da je dobro što se jubilej obeležava i sa zemljama saveznicama i sa predstavnicima zemalja koje su bile na suprotnoj strani.

“Ovaj dan nas podseća da treba da gradimo miroljubivi svet u kojem ćemo sarađivati i u kojem više neće biti ratova”, poručio je Vesić.

Centralno obeležavanje 100 godina od Velikog rata u Beogradu
Foto: TANJUG/ MINISTARSTVO ODBRANE SRBIJE/ DUŠKA STEFANOVIĆ

Mondolini: Negujmo mir, tako ćemo biti dostojni sećanja na sve one koji su pre jednog veka poginuli

Ovde smo se okupili da obelezimo pobedu, ali i da slavimo mir i odamo počast svim žrtvama Velikog rata, bilo da su savezničke ili neprijateljske, da istaknemo pomirenje između evropskih nacija, poručio je danas ambasador Francuske Frederik Mondoloni.

Mondoloni je na ceremoniji obeležavanja primirja u Prvom svetskom ratu ukazao da je ono bilo moguće zahvaljujući pobedi saveznika na Solunskom frontu , gde je Srbija odigrala odlučujuću ulogu.

Mondoloni je podsetio da se u Parizu danas obeležava ovaj važan datum i da ceremonija ne bi bila potpuna da na njoj nije predstavljena Srbija koja je bila među pobednicama.

“Predsednik Francuske ce uskoro boraviti u Srbiji kako bi se obeležilo sećanje na to bratstvo po oružju. To je znak poštovanja koje iskazujemo Srbiji i našem savezništvu”, rekao je Mondoloni.

“Francuska i Srbija su dve zemlje koje su proporcionalno broju stanivnika imale najviše žrtava i želim da odam počast hrabrosti srpskog naroda koji je podneo ogromne zrtve da bi sačuvao svoju slobodu”, naglasio je ambasador.

Prijatelstvo naših naroda, rekao je Mondoloni, iskovano je na bojnim poljima, ali i u Francuskoj gde su se školovale hiljade đaka i studenata.

On je rekao da se danas odaje počast svim ratnicima na Solunskom frontu: ruskim, srpskim, grčkim, italijanskim, britanskim kanadskim australijskim i francuskim vojnicima, kao i onima poreklom iz Magreba i Afrike.

“Francuska je želela da ceremonija obeležavanja primirja bude u znaku međunarodne saradnje i Pariski mirovni forum treba da iznese predloge za sigurniji svet”, rekao je Mondoloni.

“Jer, setimo se, koliko je mir krhak. Znamo da je ujedinjena Evropa, na osnovamo francusko-nemačkog pomirenja dobro koje je više nego ikad osetljivo”, icenio je on.

“Budimo na oprezu, negujmo mir, tako ćemo biti dostojni sećanja na sve one koji su pre jednog veka poginuli”, rekao je Mondoloni.

Selaković položio venac na Spomenik neznanom junaku na Avali

Izaslanik predsednika Srbije Nikola Selaković položio je danas, povodom Dana primirja i obeležavanja 100 godina od kraja Prvog svetskog rata, venac na Spomenik neznanom junaku na Avali.

Generalni sekretar predsednika Srbije, Selaković ranije danas je naglasio da je Srbija u Prvom svetskom ratu prema podacima Konferencije mira iz 1919. godine, izgubila tačno 1.247.435 svojih vojnika i civila stanovnika.

Advertisements

“To je tada bilo 28 odsto naše populacije u odnosu na 1914. godinu, ali što je još jezivije, to je tada bilo 62 odsto muškog stanovništva između 18 i 55 godina. Faktički dve trećine reproduktivno, radno i vojno sposobnog muškog stanovništva. Ovo je prilika da se obnovi saznanje o toj žrtvi. Srbija je zaista, srazmerno broju stanovnika položila najveću žrtvu tada”, rekao je Selaković.

Izvor: RTV

Advertisements