Iako za uniformisana lica, često važi izreka, da su “momci kamenog srca” postoje primeri koji takvu izreku demantuju. Jedan od takvih primera, obajvio je gospodin Dejan Milunović iz Beograda na svom FB profilu.Inače njegov sin sin pati od Westovog sindroma i za njegovo lečenje potrebna je novčana pomoć.
Naime gospodin Dejan Milunović vraćao se sa puta u kasne sate svojim autom, na kome je stajao plakat fondacije “Budi human” sa slikom njegovog sina. Dok je vozio, zaustavili su ga pripadnici Žandarmerije. Uredno je zaustavio vozilo i spremio dokumenta na uvid. Otvorio je prozor, jedan od pripadnika Žandarmerije ga je pozdravio, a kada je krenuo da mu doda dokumenta, desilo se nešto neočekivano. Pripadnik Žandarmerije rekao mu je da nema potrebe da daje dokumenta, i pitao ga je da li je njegov sin na plakatu koji stoji na autu. Gospodin Milunović je rekao da jeste, a onda je prišao i drugi pripadnik Žandarmerije i rekao da on i kolega žele da doniraju novac i pomognu u lečenju Vasilija.
Prema rečima Dejana,koji je ovaj dogadjaj opisao na svom FB nalogu, u tom trenutku nije znao gde se nalazi. Toliko je bio pod utiskom tog dogadjaja, da je njegovo srce htelo da “pukne” od oduševljenja. Ovakav dogadjaj pokazuje da ima humanih ljudi, i ovo je primer kakvi treba da budemo. Svaka čast za momke iz Žandarmerije, a nadamo se da će i Vasiliju biti bolje.
Humanitarna fondacija BUDI HUMAN – Aleksandar Šapić prikuplja novčana sredstva za Vasilija Milunovića (2015).
Vasilije se od rođenja bori sa najtežim oblikom Westovog sindroma i drugim oblicima retardacije mozga, koje mu ne dozvoljavaju da bude normalno dete.
Uprkos svemu tome on je veseo i nemiran dečak i skoro uvek ima osmeh na licu, što sve koji ga pogledaju potpuno razoružava. Svoju mamu Draganu, oca Dejana i starijeg brata Strahinju najviše obraduje kada vide mali, ali ipak napredak u njegovom psihičkom, kao i u fizičkom stanju. On ih sve razume, zna gde mu je uvo, gde mu je nosić i sve ih pomazi uveče pred spavanje, ali još uvek ne može sam da sedi, da drži glavicu, da govori ili hoda, a verujemo da bi najradije trčao kao svaki njegov vršnjak.
Fizikalne terapije i lekovi koji mu kontrolišu epileptične napade su jedine stvari koje mu mogu pomoći. To je dugotrajan i mukotrpan proces, u kome on trpi i određene bolove, ali sve izdržava sa osmehom, kao da je i sam svestan da je to jedini način da mu bude bolje. Kada vide kakav je borac, njegovi roditelji dobijaju snagu da se bore za njega, da se raduju svakom novom danu u kome će Vasilije uraditi nešto što ranije nije mogao.
Na žalost, oni nemaju dovoljno sredstava da njegovo lečenje isprate u celosti. Neophodna im je pomoć dobrih ljudi, na kojoj su neizmerno zahvalni. Udruženim snagama Vasilije može biti samo bolje.
To je jedina opcija za njega i za radost njegove porodice i njegovog brata koji ga nestrpljivo čeka da se igraju, razgovaraju i rastu kao sva druga braća.
Upišimo 247 i pošaljimo SMS na 3030. Njemu možemo pomoći i uplatom na dinarski ili devizni račun, kao i uplatom na linku e-doniraj.
Da Vasilije ima normalan život! Budimo humani!