Siniša Mali i doktorat, Andrej Vučić i lična karta, Nebojša Stefanović i Krusik, Ana Brnabić i male hidroelektrane, Babić i Mihajlović sa koridorima, Miša Vacić kao Miša Vacić, Vesić i gondola/metro, Radojičić, Veselinović, Marić, Mitrović, Ražnatoviž, Drobnjak, Palma, Megatrend i Grand, pozicija i opozicija…..
Kako i zašto smo od jednog civilizovanog društva, sa črvstim moralnim vrednostima za vrlo kratko vreme utonuli u ovu septičku jamu laži, prevara, lažnih vrednosti i sistematskog lopovluka i da li je baš tako. Dok sedimo u svojim domovima razmisljajuci kako da platimo struju pošto nam plata kasni, a nismo sigurni da će je biti, sa glavnih nacionalnih medija nas konstantno bombarduju statiskima, predvidjanjima, planovima za bolje sutra, bolje prekosutra… Zlim Albancima sa Kosova i imperijalističkim planovima zle Amerike, domaćim izdajnicima, velikim patriotama, venčanjem Veljka Ražnatovića i Parovima…. Ubedjuju nas da smo mi problem, da treba da budemo zahvalni što uopšte postojimo. Da ako ne razmišljamo, ne galamimo i slepo pratimo i verujemo u bajke sa TVa, možda dobijemo neki slabo plaćeni posao u nekoj državnoj ili državno/privatnoj kompaniji…pošto više od toga i ne zaslužujemo….Podelili su nas na one koji nemaju i ne veruju da ce ikada imati i na one koji imaju. Oni koji imaju ne veruju onima koji nemaju sa idejom, ako sam mogao ja, mogu i oni. Ne možemo reći da nisu u pravu, ali je pitanje koja je cena tog uspeha. Cena uspeha kod nas je odricanje od svih moralnih i društvenih vrednosti, cena koju nisu svi spremni da plate, zato što nije ni potrebno. Ona nasa država koja je brinula o svojim gradjanima i u kojoj je dostojanstveno bilo živeti, onu našu državu gde se cenilo poštenje i rad, nije nestala, nije prestala da postoji. Ta država smo bili mi, i danas smo država mi! Nikada nam nije bio problem Kosovo, Amerika, pozocija ili opozicija. Problem je što smo izgubili nadu i poverenje, poverenje u nas same. To je i razlog zašto nas neprestano bombarduju sa svih strana lažnim idealima i nepostojećim babarogama iz komšiluka. Zato što znaju da ako samo na trenutak olabave svoj medijski stisak, cela mašinerija ce se raspasti kao kula od karata. Da li je Srbija zaista postala septička jama? Jeste, ali vrlo lako se može vratiti na pravi put. Sve zavisi od Vas, da li ste zaboravili ko ste, odakle potičete i da li vam je preči džzavni posao od 20 hiljada ili dostojanstvo, vaša deca i vaša budućnost. Ova riba smrdi od glave, ali se ne menja od glave, već iz Vaše sobe, komšiluka, sela i varošice. Uspravimo se danas, koračajmo dostojanstveno, zato što ovo jeste dostojanstvena država, država svih nas.
L.R.