Пише: Мирјана Прљевић
Пре неколико година чула сам једну мудролију која као да је најавила данашња дешавања: Није више да само комшији цркне крава, већ и мени, па да комшија не може да дође да тражи млеко! Тужно, јадно и тако противно свих моралних и људских вредности којима су нас учили од малих ногу.
Личним присуством пуних девет година у Конференцији ИНГОс (Конференција Међународних невладиних организација) једног од четири стуба Савета Европе, као један од оснивача и Међународни генерални секретар УГ ЦИВИС, јединог представника са наших простора са седиштем у Србији, у представљању како нашег Региона тако и свих чланица из једанаест држава овог Удружења, пуно пута сам имала прилику да слушам о међукомшијским односима. Наравно да је моја пуна пажња била посвећена нашој јужној покрајини, али и анализи ставова како то други виде и зашто то тако виде. Брисел и Стразбур су места учења за све оне који желе да разумеју суштину и моћ лобирања. Једна моћна сила која влада тако што посвађа комшије, а затим организује две стране на црно-белој основи за и против, просто вам се смеје са стране гледајући како ова вишевековна вештина и даље пије воду. Тада је још увек владала она прва верзија горе поменуте: Нека комшији цркне крава.
Један од најупечатљивијих догађаја којем сам тамо присуствовала јесте посета руског Патријарха Алексеја Другог, тог 2, октобра 2007. године, и те историјске посете првојерарха Руске цркве Западу, после дугих 1,000 година од Великог раскола хришћанства 1054. године. Био је то Дан за памћење. Том приликом руски Патријарх је искористио моментум да за говорницом Парламентарне скупштине СЕ изнесе и свој став по следећем: Решавање проблема Косова представља политичку трговину оних снага чији се политички интереси разликују од тежњи људи који живе на Косову…Мислим да сви који решавају питање Косова морају да оду на Косово. Не може се о томе одлучивати, а да се не зна шта се тамо дешава. За Србе је Косово посебно света земља. Затварају се очи пред чињеницом да се руше храмови из 13. и 14. века. О томе не сме да се ћути.
Дана 10, марта о.г. сада из Брисела европарламентарци шаљу следећу поруку: Европски парламент осуђује покушаје Русије да искористи напетости међу етничким групама на западном Балкану како би распирила сукобе и поделила заједнице, што би могло да доведе до дестабилизације целог региона. Он је такође забринут због покушаја Православне цркве у земљама као што су Србија, Црна Гора и Босна и Херцеговина, а посебно у њеном ентитету Републици Српској, да промовишу Русију као заштитницу традиционалних породичних вредности и учвршћује односе између државе и цркве – пише дословце у предлогу Резолуције о спољном уплитању у све демократске процесе у ЕУ, укључујући дезинформисање, чији је подносилац Сандра Калниете из Летоније (подсећам само да је поменути патријарх био рођен у Естонији), чланица европских народњака. Документ је усвојен синоћ, а у њеном извештају се изражава и забринутост због тога, како се истиче, што Мађарска и Србија помажу Кини и Русији у њиховим геополитичким циљевима. Такође се препоручује сазивање дијалога с цивилним друштвом и приватним сектором западног Балкана ради усклађивања напора у борби против дезинформација у региону, с нагласком на истраживању и анализи, као и укључивању регионалног знања и искуства. Европосланици су такође позвали Европску комисију да изгради потребну инфраструктуру како би пружила одговоре засноване на доказима на краткорочне и дугорочне претње у погледу дезинформација на западном Балкану. Истовремено, резолуцијом се Европска служба за спољне послове позива да заузме проактивнији став, усредсређујући се на ”изградњу веродостојности ЕУ” у региону, а не на њену одбрану, да би се концентрисала на прекограничне претње дезинформацијама које долазе из земаља западног Балкана и њихових суседа.
Велики раскол или шизма у историји хришћанства никада није превазиђен и изглађен. Формално скидање међусобних анатема извршено је 1965. године између цариградског патријарха Атинагоре и папе Павла VI, али црквено јединство није постигнуто. То значи да без духовног јединства, јединства у вери, нади и хришћанској љубави, нема правог и истинског помирења и јединства које се не може постићи административним, техничким и компромисним средствима, а још мање политичким мерама и духовним империјализмом, за којим данас све више посеже Запад. Питање је само да ли то неко на Западу жели да чује или чека да и њему цркне крава, јер све што овога тренутка Запад ради води управо ка томе. Иако гас и нафта и даље теку, још једно питање је где је у свему томе обичан човек, човек Запада, човек Истока, човек ове Планете, наш комшија?
www.teslasquare.com
youtube kanal TESLA SQUARE