Пише: Мирјана Прљевић
У разговору председника наше државе са једним становником Горњих Недељица пре неки дан, он рече:
Значи комшија је проблем? Човек одговара: Не, канал је…Колико заправо разумемо дату и изговорену реч када преузимамо неку позицију, наслеђе предака или се заклињемо на служење држави? Ово је колумна посвећена тој снажној и моћној речи ЗАКЛЕТВА.
Заклетва је за мене процес којим започињемо једну високо одговорну и свесну комуникацију са субјектом којем се својом заклетвом посвећујемо. У себи она садржи два појма за-клетва. За и Клетва = Узрок и последица. Структура саме речи заклетва као да нас опомиње да будемо у складу са речима Заклетве које смо изговорили и примили у Духу, Телу и Уму. Како се у животу будемо односили према својој заклетви, таква ће и последица бити. Или ћемо бити обасјани светлом заклетве или ћемо бити проклети клетвом њеног кршења.
Заклетва је свети чин нашег ума и душе.
Постоји заклетва речима. Скоро увек она је чин када се посвећујемо конкретном подсистему већег система. Заклетва дата својој земљи, својој отаџбини, је највећа јер је то реч завета и своме Роду, својим прецима, својим родитељима и себи самом.
Постоји заклетва крви. Телесно смо највише крв и вода. Оба носе јасна знамења и информацију. Ово је јако лична и надасве дубока заклетва са којом делимо мисију живота.
Постоји заклетва на највишем нивоу за мене, и то је молитва Творцу. Хармонизација Духа, Тела и Ума коју постижемо овом заклетвом јесте најдубље лична и највиша светлосна. И тада, ако она долази из средишта нашег микро универзума, срца нашег целокупног бића, може бити вербална и невербална, али скоро увек нас чини дубоко свесним да смо део Универзума и да све што чинимо и говоримо је повезано са другима на планети и у свемиру.
Чињеница да постоји начин Јавне и Тајне заклетве ми је такође важан. И данас се добро сећам осећаја који ме је прожимао када је мој брат полагао заклетву оданости својој земљи приликом служења војног рока. Та заклетва дата под отвореним небом, са другима које нисте никада пре видели и упознали, када вас Род позива на свесност где сте рођени, оставља цео живот пред вама да спознате зашто и на који начин да својим делима служите својој земљи. Заклетва дата у затвореним просторијама испуњеним симболима енергија моћних субјеката за које ценимо да ће нам показати пут личне спознаје, друга је страна наше природе. Јединство у заклетви за мене је и јединство у молитви. За земљу, човека, планету, Творца, себе самог. То је онда одабрани пут на којем сапутници су нашом вољом одабрана браћа и сестре. Заклетва на највишем нивоу тада дефинише моје више Ја, и дужност и обавезу, и мисао и дело, и пут и мисију, Светлост и Мудрост.
Тако је за мене следећа суфи-прича о ’Најбољем ученику’ сама срж онога што желим да кажем и чиме се ја водим. Наиме, шеик Гунаид је имао једног ученика кога је волео више од свих других, што је код других ученика пробудило љубомору. Шеик је, будући да је познавао њихова срца, то схватао. “Бољи је од вас и по понашању и по памети“, рече им он. „Препустимо га искушењу, тако да и ви то схватите“. И тада Гунаид нареди да му донесу двадесет птица и рече ученицима: „Нека сваки од вас узме једну птицу, нека је однесе негде где га нико не види, нека је убије, а затим поново донесе“. Сви ученици тако одоше, убише птице и донесоше их мртве, сви – осим омиљеног ученика: он је донео живу птицу. „Зашто је ниси убио?“ упита Гунаид. „Зато што је учитељ рекао да то треба да се уради негде где нико не може да нас види“, одговори ученик. „Али, куда год сам ишао, Бог види“.
www.teslasquare.com
youtube kanal TESLA SQUARE