Broj Makedonaca poslednjih meseci u Vranju opasno bi mogao da parira bugarskoj “invaziji” Beograda ili pak “invaziji” Kineza na Pariz i Veneciju.
Godinama unazad Vranjanci su bili ti koji su zbog jeftinih namirnica i goriva odlazili u komšiluk, a danas je situacija malo drugačija.
Nekako je preko noći, kako se šale Vranjanci, makedonski postao drugi zvaničan jezik u Vranju.
Više je razloga zbog kojih nas komšije svakog vikenda posećuju u velikom broju, a jedan, pomalo bizaran, je dozvoljeno pušenje u restoranima i kafićima.
U Makedoniji je godinama na snazi zakon o zabrani pušenja, a vranjski ugostitelji danas trljaju ruke i goste vesele Makedonce.
Kako navode ugostitelji, ovde, pretežno vikendom, dolazi najviše ljudi iz Kumanova, a ni turista iz Skoplja ne manjka.
Gazde kafana već imaju uigranu šemu – autobusi im dovode goste pred ulaz, a unutra je sve spremno za njih od rane zore.
Najpopularniji restoran za Makedonce je “Moravče”, a veliko interesovanje je i za restorane “Kod bake na ručak”. “Gradsku mehanu”, “Skadarliju”, “Stari bunar”…
– Makedoncima se veoma dopada naša kuhinja, jer je slična njihovoj. Ovde se organizuju prave gozbe, cena je unpred dogovorena sa agencijama, i kad se žene razmile po radnjama, muški nastavljaju da uživaju, kao prvi Vranjanci – kaže konobar jednog od restorana.
I tu se dolazi na drugi važan razlog “invazije” Makedonaca na Vranje – šoping.
Subota je dan kada se Makedonke, obično u većim grupama i sa najmanje tri kese u ruci, šetaju glavnom ulicom, okupiraju lokalne butike i skoro pa besomučno kupuju garderobu, cipele i slično.
– Ljubaznost Vranjanaca je nadaleko poznata. Prija nam srdačnost ovdašnjih ljudi,ali i promena naše svakodnevnice – kaže jedna gošća iz skoplja, koji je od Vranja udaljen samo oko 70 kilometara.
Zbog ovakvih detalja, posete Vranju su, kaže, sve učestalije.
– Dolazak do Vranja ne iziskuje neke velike troškove pa se sa prijateljima odavde viđam sigurno jednom mesečno. Najčešće ručamo u nekom restoranu. Sviđa mi se Pržar – ističe ova sagovornica iz Skoplja.
Njena drugarica kroz smeh dobacuje da joj se osim Pržara sviđaju i butici.
Kaže da nema neke velike razlike u ceni ali da je kvalitet u Srbiji daleko bolji.
Priča po kojoj je Srbima nama jeftinije dole, a njima ovde, dan danas je misterija.
Decenijama su južnjaci oduševljeni šopingom u Kumanovu, istovremeno oni organizuju šoping ture do Vranja.
Gravče na tavče je skoro od iste sorte pasulja, sazrelog u istim klimatskim uslovima, razlike između punjenih paprika ovde i tamo gotovo da nema.
Ova pojava više je nego ušteda na obući i hrani ili dozvoljenog pušenja u restoranima.
Mnoga kumstva i prijateljstva vezuju ova dva naroda, sličnih navika, ozarenih i izmučenih lica, plitkog džepa i širokog osmeha.
Izvor: Infovranjske.rs/ A. Vučković