Na Fruškoj gori je od 15. do 17. veka izgrađeno oko četrdeset manastira. Tokom brojnih ratova većina ih je porušena i zapaljena, pa ih je u jednom trenutku ostalo svega 16. Vremenom je obnovom i izgradnjom novih manastira njihov broj povećan i danas ih je 22. Jedan od najlepših je manastir Đipša.
Manastir Đipša proglašen je spomenikom kulture izuzetnog značaja Republike Srbije 1990. godine. O samom manastiru najstariji sačuvani pisani pomen je u rukopisnom četveroevanđelju koje je nastalo krajem 15. veka.
Manastir je poznat i Turcima koji ga navode u svom popisu iz 1566, godine, ali pod imenom manastir Svetoga Nikole u selu Lipovici. Od nastanka do danas nekoliko puta je paljen, rušen, ali uvek obnavljan.
„Početkom 20. veka je došlo do malo veće obnove i 1980. godine je došla mati Evlovija sa još jednom sestrom, i tada je nastala, zaista, neka duhovna obnova manastira, i matrijalna. Crkva je popravljena, zvonik je popravljen. Zvonik je inače dograđen i priprata u 17. veku, i bio srušen, a sa njihovim dolaskom počelo i to da se radi. Rađeno je dugo, rađeno je decenijama zato što nije bilo dovoljno finansija, ali uz Božju pomoć je rađen sa ljubavlju, i rezultati toga se sada vide. U poslednje vreme manastir počinje da živi zaista i duhovnim životom. Ima otac koji redovno služi službu, sestre koje su tu da održe manastir, ljudi koji dolaze da se molitveno pomole sa svima nama, tako da je za neko kratko vreme dosta toga urađeno. Nadamo se da će to biti još bolje. Put nam treba, put nam je jako loš“, naglašava monahinja Harihina.
Pored Đipše, Frušku goru krasi još 21 manastir i svi su podjednako turistički izazov, kako za domaće tako i inostrane turiste.
Fruškogorski manastiri su nastali u period velikih seoba. Postali su centri koji su negovali kult poslednje srpske despotske porodice, Branković, zato je svaka obnova porušenih manastira pravo bogatstvo ne samo u duhovnom, već i u svakom drugom pogledu.
Izvor: RTS.rs