Opšti izboru u BiH – beskrajna kombinatorika, nacionalni iznad svih ostalih interesa
Predizborna tišina, koja će trajati do zatvaranja biračkih mesta večeras u 19 sati, možda nikada nije bila potrebnija građanima nego pred glasanje za opšte izbore u BiH. Građani biraju između čak 7.494 kandidata i 128 političkih subjekata za tri nivoa vlasti – centralnu vlast na nivou cele BiH, entitetsku i kantonalnu. Političko zaoštravanje između vlasti i opozicije dostiglo je tačku u kojoj se postavlja pitanje bezbednosti celog izbornog procesa, posebno u Republici Srpskoj.
U BiH se danas održavaju osmi opšti izbori od uspostavljanja višestranačkog sistema, sedmi posle rata devedesetih. Podrazumevaju izbor tri člana predsedništva Bosne i Hercegovine i izbor za poslanike u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine- od ukupno 42 mesta dve trećine su namenje poslanicima iz entiteta Federacija BiH, a jedna trećina za poslanike i entiteta Republika Srpska.
Kada je reč o izborima na nivou svakog od dva entiteta, u Republici Srpskoj se biraju predsednik, potpredsednici i 83 poslanika Narodne skupštine RS, dok se u Federaciji glasa se za 98 poslanika Predstavničkog doma Parlamenta Federacije BiH.
Entitet Federacija dodatno je izdeljen na deset kantona, pa se tako glasa i za ukupno 289 predstavnika u svakoj od kantonalnih skupština.
Intenzivna kampanja i favoriti
BiH umesto predsednika države ima tročlano Predsedništvo, po jednog predstavnika iz reda tri naroda, koji se smenjuju na svakih osam meseci na mestu predsedavajućeg Predsedništva tokom mandata od četiri godine.
Kandidati vladajućeg SNSD-a za mesto predsednika RS i člana Predsedništva BiH Željka Cvijanović i Milorad Dodik. Opozicioni blok u Republici Srpskoj, Savez sa promene, kandidovao je Mladena Ivanića iz PDP-a za srpskog člana Predsedništva BiH, što bi mu bio drugi mandat na toj funkciji, dok je kandidat opozicije za predsednika Republike Srpske Vukota Govedaric iz SDS-a.
Kao glavni favoriti za bošnjačkog člana Predsedništva viđeni su Šefik Džaferović iz SDA, koji bi na toj funkciji nasledio lidera stranke Bakira izetbegovića koji nakon dva mandata nema pravo da se kandiduje za tu funkciju, i Fahrudin Radončić ispred Saveza za bolju budućnost BiH.
Kao glavni kandidati za člana Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda ističu se Dragan Čović kandidat HDZ-a BiH i Željko Komšić iz Demokratskog fronta.
Novinari iz celog regiona u svojim izveštajima primećuju da ne postoji nijedna bandera bez obećanja nekog od kandidata. Kako konstatuje novinar BBC-a na srpskom, iako se građani BiH na svakom nivou suočavaju sa brojnim egzistelncijalnim problemima- poput nezaposlenosti, siromaštva, nekvalitetnog zdravstva- vitalno pitanje i dalje je samo jedno – nacionalno.
Urednik Novih medija BHRT Aleksandar Brezar za BBC na srpskom ocenjuje da kampanja odavno nije bila ni dosadnija, ali ni prljavija.
„Iskreno sumnjam da čak i neko, ko aktivno prati predizborne aktivnosti stranaka i kandidata, uopšte zna šta to oni nameravaju da rade naredne četiri godine.
Veliki broj posmatrača
Očekuje se da oko 50.000 posmatrača prati ovogodišnje izbore, procene su Centralne izborne komisije BiH. Pored posmatrača političkih partija i nevladinih organizacija iz BiH, izbore u BiH pratiće i 25 međunarodnih političkih subjekata.
OEBS je najavio 242 posmatrača, ambasada SAD 110, dok je Delegacija EU u Sarajevu akreditovala 45 posmatrača.
Među ambasadama koje su akreditovale svoje posmatrače nalaze se i ambasade Nemačke, Bugarske, Italije, Španije i Švedske, a prisustvo na izborima najavili su i predstavnici izbornih komisija Rusije, Hrvatske i Južne Koreje.
Izvor: Insajder