Prpa: Smajlovićka je cinkarila Ćuruviju kod Miloševića; Smajlović: Gnusna laž, Branka Prpa je otimala imovinu od Slavkove dece

Istoričarka Branka Prpa, koje je u vreme ubistva Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. godine živela sa njim i prilikom tog zločina i sama bila napadnuta, smatra da je vlasniku Dnevnog telegrafa i Evropljanina “presudila” rečenica izgovorena u Vašingtonu američkim zvaničnicima da protiv Slobodana Miloševića podignu hašku optužnicu.

Prpa je, u intervjuu za podgoričku Pobjedu, ukazala da Ćuruvija tu rečenicu nije izgovorio javno, nego tokom večere sa zvaničnicima Stejt departmenta i upitala kako je ona stigla do Miloševića.

Na pitanje da li zna kako, Prpa je odgovorila potvrdno i navela da je, pored Ćuruvije i nje, toj večeri prisustvovala i Ljiljana Smajlović, novinarka zabranjenog Evropljanina.

“E, sad, ne verujem baš da je neko od prisutnih zvaničnika Stejt departmenta pozvao Miloševića i preneo mu Slavkove reči”, rekla je Prpa.

U vreme dok je Smajlović bila glavna urednica Politike, u tim novinama 2014. godine objavljen je tekst “Treći metak Branke Prpe”, koji je Prpa označila kao pokušaj njene “i lične i profesionalne difamacije”.

“U njemu je detaljno ‘analiziran’ moj privatan život, moj lični odnos sa Slavkom, sve sa ciljem da se dovedem u pitanje kao svedok ubistva”, predočila je Prpa.

Smajlović: Zaprepašćena sam brutalnošću Prpinog napada

Smajlović je u pisanoj izjavi navela da je “zaprepašćena je brutalnošću” napada Branke Prpe na njen lični integritet, ali je “jednako zgrožena i time kako ona falsifikuje Slavka Ćuruviju” kakvog su ga poznavali oni koji su sa njim radili u Evropljaninu.

“On je bio patriota, nije bio izdajnik kakvim su ga u danima uoči ubistva prikazivale Politika Ekspres i Radio Televizija Srbije”, ističe u pisanoj izjavi Smajlović.

Ona ne razume “zašto Prpa sada nastavlja tamo gde je Đorđe Martić stao, kada je objavio da je ‘Ćuruvija dočekao bombe'”.

Smajlović ne razume “ni njen bes zbog presude odgovornim za ubistvo Ćuruvije” i objašnjava da je “bolja pravda koju čekaš makar i 20 godina, od pravde koju nikad ne dočekaš”.

“Možda bi se tu sa mnom i Slavko složio”, procenjuje Smajlović i naglašava da je u Prpinoj izjavi podgoričkoj Pobjedi “jedino tačno” da je, zajedno sa Slavkom i njom, putovala u Vašington u decembru 1998. godine.

“Prevela sam Slavkov govor pred Helsinškom komisijom američkog Kongresa, a Slavko je insistirao i da putujem sa njim kako bih mogla da ga pročitam, ako njemu ne omoguće da napusti zemlju”, objasnila je Smajlović.

Osim toga, ona napominje da “ni Branka, ni Slavko, nisu dobro govorili engleski i prevodilac im je bio potreban i za sastanke sa novinarima i potencijalnim donatorima”.

Za vreme našeg boravka u Vašingtonu nije bilo nikakve večere sa “zvaničnicima Stejt departmenta”, tvrdi Smajlović i precizira da ih je na večeru “pozvao Sorošev pomoćnik Džon Foks”.

“Bilo nas je samo četvoro. Slavko nije predlagao nikakvu hašku optužnicu protiv Slobodana Miloševića”, naglašava Smajlović, koja misli da bi čula da je tako nešto rekao, pošto je najvećim delom razgovora ona prevodila za sve njih.

Prema njenoj oceni, “pominjanje ratnih zločina bilo bi besmisleno, jer je večera bila u decembru 1998, a bombardovanje će početi tek krajem marta 1999”.

Osim toga, “Amerikanci su davno pre toga pravili haški sud da optuže Srbe”, podsetila je Smajlović, koja smatra “da im za tu ideju nije bio potreban Slavko Ćuruvija”.

“Nikome, pa ni Miloševiću, nisam mogla da prenesem da je Slavko predlagao haški sud za Miloševića, budući da Slavko to nije predlagao”, poručila je Smajlović.

Ona naglašava i da je “apsolutna laž i ta priča o tobožnjem izbacivanju iz kuće” i konstatuje da tu “Prpi neće pomoći princip ‘mrtva usta ne govore’, jer su svedoci bili Dragan Bujošević i Ivan Radovanović”.

“Njih dvojica znaju i da se nisam sama pozvala da govorim na Slavkovoj sahrani”, istakla je Smajlović, svesna da se Prpi zamerila kada je Politika objavila da je “ona tužila Slavkovu decu za ostatak Slavkove imovine”.

“Nikad mi nije palo na pamet da bi njena odmazda mogla da bude optužba za Slavkovo ubistvo. Malo prikrivena, doduše”, zaključila je Smajlović.

Komisija: Podmukli napad na Ljiljanu Smajlović

Komisija za istraživanje ubistva novinara saopštila je da je “zaprepašćena podmuklim napadom” Branke Prpe na članicu Komisije Ljiljanu Smajlović, i to 20 godina posle ubistva Ćuruvije.

Komisija u saopštenju napominje da je Prpa to učinila “nekoliko dana posle presude kojom su odgovornim za zločin izrečene kazne od stotinu godina zatvora”.

U saopštenju se konstatuje da je Prpa “od nastanka Komisije omalovažavala njen rad i odbacivala svaku mogućnost da Komisija doprinese da ubice budu izvedene pred lice pravde”.

Komisija se pita zašto je Prpa “toliko ogorčena presudom službenicima Državne bezbednosti i šta je moglo da je natera da, sa 20 godina zakašnjenja, počne lično da optužuje i urednicu Evropljanina Ljiljanu Smajlović”.

Komisija u saopštenju “podseća da su i Veran Matić i Ljiljana Smajlović, zbog borbe da se okonča nekažnjivost zločina nad novinarima, već mesecima izložena napadima ljudi koji su u Politici Ekspres 1999. otvorili sezonu medijskog lova na Slavka Ćuruviju”.

“Napad Branke Prpe nije manje brutalan i beskrulupozan od napada Gorana Kozića i Đorđa Martića”, zaključuje Komisija za istraživanje ubistva novinara.

UNS osudio izjavu Prpe

Udruženje novinara Srbije (UNS) ocenilo je izjavu Prpe o predsednici suda časti UNS-a i nekadašnjoj urednici lista “Evropljanin” Ljiljani Smajlović kao zlonamerni lični napad koji ima za cilj da dovede u pitanje njen integritet.

UNS je u saopštenju povodom te izjave naveo da je Smajlović bila poslednje dve decenije “jedan od najupornijih boraca da se pred sud dovedu i kazne počinioci i nalogodavci ubistva vlasnika ‘Dnevnog telegrafa'”.

“Zlonamerni lični napad Prpe na Smajlovićevu dolazi u vreme kada je konačno doneta istorijska prvostepena osuđujuća presuda optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije. Ovo je takođe i napad na Komisiju za istraživanje ubistava novinara, koju je Prpa godinama javno derogirala”, navodi se u saopštenju.