Sleteo sam avionom iz Beograda na aerodrom “Pleso” u Zagrebu.
Taksisti su trčkarali oko mene nudeći mi svoje usluge. Sa osmehom sam ih sve odbio i na njihovo iznenađenje otišao u restoraciju. Usput sam kupio novine, naručio kafu sa mlekom i koka kolu. Ljudi su dolazili i odlazili, avioni sletali i poletali a ja… ja sam čekao.
Naoružan strpljenjem nisam mario što se kazaljke na satu sporo pomeraju. U dnevnim novinama je već pisalo o uspehu naših predstavnika na “Pesmi Evrovizije”. Jugoslaviju je predstavljala pop grupa iz Zagreba. Plasirala se u gornjem delu tabele što je svakako bio odličan plasman (4. mesto). Šta sam čekao, koga sam čekao – niko nije imao pojma. U džepu sam imao povratnu avionsku kartu za Beograd.
Žagor me je naterao da podignem pogled sa novina. Stariji gospodin i gospođa okruženi najužom rodbinom i nekoliko foto-reportera i novinara sa uzbuđenjem su očekivali da se pojave putnici aviona koji je upravo sleteo iz Brisela, grada u kome je održano takmičenje za “Pesmu Evrovizije”.
Najzad su počeli da u aerodromsku prostoriju da ulaze putnici iz Brisela. Razmenjivali su se uzvici, pozdravi, zagrljali, poljupci… Pojavili su se i prvi članovi zagrebačke pop grupe. Blicevi foto-reportera su sevali. Članovi grupe su se slikali, mahali obožavaocima, prijateljima… davali prve izjave za novine, radio i televiziju.
Pogledao sam u stariji par. Sa suzama radosnicama grlili su svoju lepu kćerku. Čestitali joj na uspehu. Da, ona je bila pevačica ove poznate jugoslovenske pop grupe. Novinari su se potrudili da zabeleže ovaj emotivni trenutak.
Posle nekih dvadesetak minuta stigli su koferi i članovi grupe sa svojim porodicama pakovali su stvari u automobile. To isto su učinili i onaj stariji bračni par ali na njihovo iznenađenje, njihova kćerka je odbila da krene sa njima.
Sačekala je par trenutaka da se zagrebački novinari udalje a onda je mirno sa velikim osmehom prišla mom stolu.
Ustao sam da se pozdravimo. Da, pozdravili smo se pristojno jer smo bili okruženi očima znatiželjnika. Verovatno su se pitali ko sam ja kada njihova zvezda napušta roditelje da bi se videla sa mnom!? Još veće iznenađenje je usledilo kada je mlada dama stavila na sto mali poklon – namenjem samo meni. Velika kutija puna čokoladnih bombona, mala flaša šampanjca i dve čaše.
Otvorio sam šampanjac i napuno čaše da nazdravimo…
Smejali smo se, pričali, popili šampanjac, pojeli bombone u narednih sat vremena a onda je spiker najavio moj let za Beograd. Ispratila me je i u ruke mi na rastanku gurnula mali notes na kome je pisalo “Moj dnevnik”.
Mahnuo sam joj i -odleteo za Beograd.
Dva dana kasnije izašle su “TV Novosti”. Pevačica iz Zagreba je bila na naslovnoj strani. Propratni tekst sam pisao ja ali ovo što se dogodilo na aerodromu – nisam spomenuo…
Godinu dana kasnije objavio sam svoju prvu zbirku pesama “Poljupci”…U njoj se nalazi ova pesma.
PEVAČICA
Ti imaš pticu u glasu
za pevanje.
Osmeh sa naslovne strane
mami me.
Ne mogu ti prići
zbog ljubomornih čuvara.
Umesto pisama
šalješ mi autograme.
A ja bih hteo da te ukradem
od foto-reportera i tv kamera.
Kada smo sami,
nije ti potrebna šminka, ni haljina.
Otkaži koncert
i sva snimanja.
Isključi telefon
čeka te moja postelja.
Biraj,
između aplauza i poljupca.
Odluči se,
da li si pevačica
ili žena!
Tog leta, najčitaniji zagrebački tabloid “Top” dokopao se moje knjige i pronašao ovu pesmu. Objavljena je moja i slika popularne pevačice…
Godinu dana kasnije pevačica se udala…
Neovlašćeno korišćenje ovog teksta bez dozvole autora, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.
Knjige Rajka Dvizca možete poručiti na sajtu izdavača Cyberpublishing Verlag GmbH Wien Austria ili direktno od pisca, preko njegove Fejsbuk stranice OVDE