U crkvu ide sada samo sirotinja. Još samo sirotinja veruje u Boga. Izdali su ih i prijatelji i vlastita država. Samo im je Bog ostao…

U crkvu ide sada samo sirotinja. Još samo sirotinja veruje u Boga. Izdali su ih i prijatelji i vlastita država. Samo im je Bog ostao… Dok čekam suprugu, palim cigaretu…

Radio – magija se još uvek nalazi u toj magičnoj kutiji, ali – nema voditelja. Samo neka njihova loša kopija kao da je kupljena u kineskoj radnji. Liči na voditelja a to nije.

Radio – magija se još uvek nalazi u toj magičnoj kutiji, ali – nema voditelja. Samo neka njihova loša kopija kao da je kupljena u kineskoj radnji. Liči na voditelja…

Rajko Dvizac o Ratku i Stojanki: „Ni jedan parfem ne može da izbriše miris štale“

Izgledala je starija nego što jeste. Stojanka je jedva prešla šezdesetu a činilo se da je nadomak sedamdesete. Skromno obučena, uvek pognute glave pešačila je svakog dana od kuće do…

Rajko Dvizac: Biće skoro propast sveta

Čitao sam do sada na stotine i stotine proročanstava, različitih autora, različitih „vidovnjaka“… Svako priča svoju priču i poziva se na autentičnost koja je uvek na staklenim nogama… Uglavnom, svi…

Rajko Dvizac: Starac, anđeo čuvar i loto premija

Rajko Dvizac: Starac, anđeo čuvar i loto premija Bio jednom jedan siromašan čovek. Ceo život je radio od jutra do sutra i imao tek toliko da preživi. Ali nikad nije…

Rajko Dvizac: Opanci se ne rukuju sa Salonskim Cipelama, da ne isprljaju ruke

Rajko Dvizac: Opanci se ne rukuju sa Salonskim Cipelama, da ne isprljaju ruke Mali Opanak je bio srećan u svom okruženju. Svi su bili kao on. Roditelji su mu bili…

Roki Dvizac: Pevačica

Sleteo sam avionom iz Beograda na aerodrom „Pleso“ u Zagrebu. Taksisti su trčkarali oko mene nudeći mi svoje usluge. Sa osmehom sam ih sve odbio i na njihovo iznenađenje otišao…

Roki Dvizac: Srce ima svoja pravila i svoje zakone, ono je režiser naših života a mi smo samo glumci.

Roki Dvizac: Srce ima svoja pravila i svoje zakone, ono je režiser naših života a mi smo samo glumci. Mada su živeli u istom gradu, godinama se nisu sreli. Onako,…

Roki Dvizac: „A moglo je… moralo je biti bolje…“

Čim je Palanački korzo ostao iza njegovih leđa smeh, vriska i muzika hotelskog orkestra lagano je jenjavala. Kao da se za njim spušta debela zavesa pozornice sa bezbrižnim glumcima. Nastavio…

Rajko Dvizac: Postati nečija lepa uspomena je dragocenost ljudskog života

Rajko Dvizac: Postati nečija lepa uspomena je dragocenost ljudskog života Odavno je ne viđam u medijima. Nema je ni na televiziji, nema je ni u novinama. A bila je tako…