Nas i Rusa 300 miliona, a nama od rusa 300 nevolja. Uvek smo sedeli na dve stolice, Evropa i Azija, kao da svoju nismo ni imali… Takva politika nam je uvek donosila više problema nego koristi. Za jedno rusko NE u Ujedinjenim nacijama po pitanju nezavisnosti Kosova, morali smo da damo NIS i to nas je do sada koštalo vise od 5 milrd. eura. Jedno rusko ne, donelo nam je i jedno američko DA. Za 5 mlrd eura, kupili smo ništa. Dobili smo ” humanitarni centar” koji sluzi kao FSB ov regionalni centar. Dobili smo avione stare 40tak godina po višetruko većoj ceni od tržišne. Dobilo smo Tomislava Nikolića i Lazanskog… Moze se reći ogromna cena za jedno NE, isto ono ono NE koje ce preći u DA kad se na isti tas stavi Krim. Igranje prijatelja sa dva lica u igri sa Amerikom, Rusijom, Evropom i Azijom nesumnjivo vodi u nasu sistematsku propast. Mi kao država nikada nismo ni umeli da igramo takvu igru, igrali smo je bez čipova i na svaki blef morali smo da pokažemo karte. U kazino se ne ulazi bez para. Imamo samo jednu stolicu, možda je malo neudobna, ali je naša. Kada je svetska politika u pitanju, najviše smo voleli da drugi biju naše bitke i bore se za nase interese, a svi dobro znamo da dok sam ne zagreješ svoju stolicu i uzmeš motiku u šake nikakve vajde nece ni biti.
D.Đ.