„Samoodbrana” neće u politiku, a podržava bojkot izbora

Kad je politička borba, onda političari – kad je okupacija, onda #samoodbrana, napisao je glumac Nikola Kojo na „Tviteru” i dodao: „Branite drveće, čast, zdravu pamet, život”. Društvene mreže obišla je fotografija grupe intelektualaca koji su se okupili da bi „ohrabrili ljude da budu slobodni”, kako je to izjavio glumac Radoslav Rale Milenković. On je juče pojasnio da suština njihovog organizovanja nije politička, da im nije cilj stvaranje političke stranke ili pokreta, niti da će kandidovati izbornu listu, ali da lično podržava bojkot izbora koji najavljuje deo opozicije. Milenković je za N1 najavio da će pokušati da vrate teme društvenog uređenja, kulture, obrazovanja, funkcionisanja institucija…

Već nedeljama se na društvenim mrežama pojavljuju upravo zajedničke fotografije sa sastanaka grupe intelektualaca, među kojima su, osim Koje i Milenkovića, akademik Dušan Teodorović, bivša predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero, karikaturisti Dušan Petričić i Predrag Koraksić Koraks, sociolog Jovo Bakić… Poslednja slika koja se pojavila u javnosti snimljena je u studiju, a ubrzo je osvanula na društvenim mrežama, što mnogi tumače kao najavu početka delovanja ove do sada neformalne grupe. Mnogi njeni članovi učestvovali su u protestima „Jedan od pet miliona”, ali je u međuvremenu došlo do razmimoilaženja sa predstavnicima Saveza za Srbiju, a sada se spekuliše i da bi „Samoodbrana” od jeseni mogla samostalno da organizuje protestna okupljanja.

Analitičar Dejan Vuk Stanković kaže za „Politiku” da pojava „Samoodbrane” ne predstavlja ništa novo, ali i da ne veruje da će to biti neka „tačka preokreta” na našoj sceni, niti da će stavovi ove grupe intelektualaca probuditi uspavane birače i pokrenuti nezadovoljne građane. „Proglašenje te neformalne grupe pomalo podseća na situaciju iz devedesetih godina, kad su se pojavili Beogradski krug i Depos, pa su intelektualci, a disidenti bivšeg režima, okupljeni u tim pokretima, pokušavali da daju moralnu dimenziju politici. Međutim, sada je situacija znatno drugačija jer imamo višestranačje i nemamo autoritarni režim. Svi ti ljudi uradili bi više za opoziciju da uđu u te stranke. Ukoliko će stajati sa strane i dobacivati po koju moralističku opasku, neće imati značajniji efekat”, ističe naš sagovornik.

Podseća da je većina tih ljudi politički opredeljena i aktivna, i to na dnevnom nivou. „Njihove intervjue smo svi pročitali, znamo njihove stavove i već su najavili da će podržati nekoga. Sve je to legitimno i većina njih je već učestvovala u kampanjama”, kaže Dejan Vuk Stanković.

Pojava još jedne neformalne grupe na našoj sceni potvrdila je da se sve veći broj igrača na našoj i svetskoj političkoj pozornici odlučuje da deluju kao pokret ili grupa građana, a izbegavaju da se direktno deklarišu kao politička partija. Razlozi za to, barem u Srbiji, slažu se naši sagovornici, čisto su birokratske prirode. Nemaju toliko veze sa činjenicom da je popularnost stranaka sve manja. Najnovije istraživanje Fondacije Fridrih Ebert Štiftung pokazalo je da u Srbiji čak 72 odsto birača nema poverenja u političke partije.

Programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesid) Bojan Klačar objašnjava za naš list da građane Srbije ne zanima da li se predstavljate kao partija ili grupa građana, a da je osnivanje partije mnogo zahtevnije od udruživanja u grupu građana.

Srbija, podseća Klačar, ima vrlo visoke kriterijume koje stranka mora da ispuni pre registracije, ali i pre izlaska na izbore. Za razliku od partije, grupa građana ne mora da se upiše u registar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, niti prilikom osnivanja moraju da prikupe i overe 10.000 potpisa, što će im uštedeti bar 50.000 evra. Političke partije pre upisa moraju da usvoje osnivački akt, program i statut, a biraju i osobu koja će ih zastupati. U obavezi su da podnose i finansijski izveštaj.

Prilikom učešća na izborima njihova prava i obaveze su manje-više isti. Ali, grupa građana koja planira da učestvuje na izborima pre predaje izborne liste mora da prikupi 10.000 potpisa, kao i svaka partija. „U nastavku kampanje svi imaju manje-više ista prava. Međutim, grupa građana ne može da pravi koaliciju sa političkom partijom, već svi oni moraju opet da se udruže u neku grupu. I partije i grupe u obavezi su da izveštavaju Agenciju za borbu protiv korupcije o finansijama”, objašnjava Klačar.

Dodaje da politički pokreti ne mogu da profitiraju samo zato što nisu registrovani kao politička partija, jer birači znaju da je reč o političkoj organizaciji. Ipak, napominje da je situacija drugačija na lokalnom nivou. Pokreti, udruženja ili grupe građana koji deluju lokalno mogu antipartijskim stavovima da se približe biračima, naročito naglašavanjem konkretnih problema „na lokalu”. Tako su mnogi od njih ušli u parlamente, poput kraljevačkog „Lokalnog fronta” ili grupe građana koju je okupio Aleksandar Šapić, dugogodišnji predsednik SO Novi Beograd.

Izvor: Politika