Stopa rizika od siromaštva u Srbiji u 2017. godini iznosila je 25,7 odsto, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Kako je objašnjeno, to znači da svaki četvrti stanovnik Srbije nije nužno siromašan, već samo ima veći rizik da to bude.
Anketa Zavoda o prihodima i uslovima života je pokazala da je u 2017. godini stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti (ove osobe su u riziku od siromaštva ili su izrazito materijalno uskraćena ili žive u domaćinstvima veoma niskog intenziteta rada) iznosila 36,7 odsto. Prag rizika od siromaštva iznosio je 15.600 dinara (oko 130 evra) prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo.
Za domaćinstva s dvoje odraslih i jednim detetom starosti do 14 godina prag rizika od siromaštva iznosio je 28.080 dinara (237 evra), dok je za četvoročlano domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece starosti do 14 godina taj prag iznosio 32.760 dinara (276 evra). To znači da svaki član domaćinstva potroši dnevno 2,3 evra. Posmatrano prema starosti, lica mlađa od 18 godina najviše su bila izložena riziku od siromaštva (30,5 odsto), kao i lica od 18 do 24 godine (29,7 odsto).
Najnižu stopu rizika od siromaštva imale su osobe starije od 65 godina (21,3 odsto).
– U Srbiji su mladi najviše izloženi riziku od siromaštva jer su uglavnom nezaposleni. Starije osobe zahvaljujući penzijama su koliko-toliko obezbeđene – kaže ekonomista Milan Kovačević.
Slobodan Cvejić, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu, ističe da je situacija teža u ruralnim sredinama.
– Sirotinje najviše ima na selu, dosta je staračkih domaćinstava koja jedva preživljavaju. To su ljudi koji proizvode hranu za sebe i eventualno nešto prodaju na pijaci – priča Cvejić.
Prema njegovim rečima, Srbija ima najveće regionalne razlike u razvijenosti u Evropi. Stopa rizika od siromaštva u Beogradu je oko četiri odsto, dok je u Tutinu, opštini na jugu Srbije taj procenat čak 68 odsto, znači 17 puta više!
– Dakle, u prestonici imate velik broj dolarskih milionera, i srednju klasu sa pristojnim prihodima, dok negde u okolini Tutina seoska domaćinstva preživljavaju odgajajući nekoliko koza ili ovaca – slikovito objašnjava Cvejić.
Najvišu stopu rizika od siromaštva imale su osobe u domaćinstvima koja čine dve odrasle osobe s troje ili više izdržavane dece (55,8 odsto), zatim oni mlađi od 65 godina koji žive u jednočlanim domaćinstvima (39,6 odsto).
U zavisnosti od radnog statusa, kod građana starih 18 i više godina najizloženija riziku od siromaštva bili su nezaposleni (50,7 odsto), dok je najniža stopa rizika od siromaštva kod zaposlenih kod poslodavca (6,8 odsto). Kod samozaposlenih lica ta stopa iznosila je 35,5 odsto, a kod penzionera 17,5 odsto.
Stopa rizika od siromaštva u procentima
2014. 25
2015. 26,7
2016. 25,9
2017. 25,7
Cigarete na komad
U Srbiji je zbog sve većeg siromaštva popularna kupovina na komad. Tako se ugalj prodaje na kilo, cigarete na komad, meso se pazari na grame, pa se čak i lekovi prodaju na tablu, a ne u kutijama. Porazno je da se beli luk po srpskim pijacama ne prodaje samo na glavice, nego na čene.
Izvor: Vesti online/ N. S. Preradović