Razni ideolozi srpske desnice pominjali su rokenrol krajnje pejorativno. Kao Dragoš Kalajić koji ga je čak prevodio sa “klati se i valjaj” definišući ga i samim nazivom kao muziku budala primitivnih emocija
Piše: Branko Rosić
U istom danu pročitao sam dva teksta objavljena u razmaku od četrdeset i nešto godina. Onaj sveži govori o tome da slavni Deni Bojl (“Trejnspoting”) snima novi film o tome kako bi izgledao svet bez Bitlsa. Posle njega pročitao sam digitalni reprint teksta iz srpskog Čika objavljenog originalno 1972. u kome se piše o zvezdama koje su se pojavile neposredno pošto je svet ugledao Bitlse. Srpski list koji je prvi doneo golotinju u štampane medije piše o devijantnom ponašanju rokenrol zvezda. “Džeger barata mikrofonom kao falusom, fotografiše se kao striptizeta, peva glasom gradskog mangupa a uvija kukovima kao barska plesačica.” Bilo je tih mrzitelja onog sveta obeleženog novom pojavom – Bitlsima.
Imam ja redovne “mrzitelje” ispod tekstova. Napadnu me zbog različitih stvari. Ima jedna tema koja se neredovno redovno spomene kada me “pljunu”. Rokenrol. Kao: “Rosić tinejdžer ništa nije shvatio i sve gleda kroz rokenrol.” Ja sam budala koja nije shvatila da je sve to bila propaganda jer se električnim gitarama pokoravao svet. Zameralo se i da su nam prvo dali gitare pa onda osiromašeni uranijum.
Razni ideolozi srpske desnice pominjali su rokenrol krajnje pejorativno. Kao Dragoš Kalajić koji ga je čak prevodio sa “klati se i valjaj” definišući ga i samim nazivom kao muziku budala primitivnih emocija. Bila je to definicija muzičkog žanra osmišljenog da degeneriše nevinu omladinu. Odmah se setiš i kako je Gebels ustao protiv toga da nemačka deca čitaju Diznijeve junake jer je Miki Maus ništa drugo do degenerisana prilika prosečnog Amerikanca.
Rokenrol je menjao svet. Svi oni studentski pokreti, seksualne slobode, borbe za prava žena… Sve bi to bilo teže bez rokenrola. Danas kada je on krajnje umrtvljen, jednostavno fali kao podrška pokretima u svetu. Recimo, ko zna da li bi pokret “Okupirajmo Volstrit” doživeo fijasko da je imao podršku nekog moćnog supkulturnog pokreta. Prošlog proleća sam se našao u mančesterskom parku pored skulpture Alana Tjuringa, slavnog matematičara koji je u toku Drugog svetskog rata bio najzaslužniji za razbijanje nemačkih šifara. Ubrzo je ženi i meni prišao lokalac koji nam je objasnio da je spomenik podignut kao oprost jer je Tjuring pedesetih bio podvrgnut terapiji primanja injekcija estrogena, a sve zbog toga što je osuđen kao homoseksualac u godinama kada je to bilo zabranjeno u Engleskoj. Dodao je da ga je pre neku godinu pomilovala Kameronova vlada ali i kraljica.
Odgovorio sam rečenicom s kojom se složio: “Ničega toga ne bi bilo da je svet ostao bez pojave rokenrola i Bitlsa.”
Izvor: Nedeljnik