Ugled Slavice Đukić Dejanović kod srpskog naroda i trajanje u srpskoj politici obezbedilo je sveopšte priznanje da se dosledno držala svog mišljenja i stavova oko Slobodana Miloševića.
I to u trenucima kada je ta doslednost po nju, njenu porodicu i karijeru bilo pogubno. I kada su se mnogi, ruku na srce- razbežali!
Naravno, pored ugleda u svetu psihijatrije gde slovi za jednog od najboljih stručnjaka u Evropi- dr Đukić istrajala je u svom ubeđenju i digla glas u odbranu bivšeg predsednika Srbije i SRJ Jugoslavije kada to niko nije. Pored toga ona je jedan od najznačajnijih svedoka dešavanja oko hapšenja Miloševića i dešavanja u vili „Mir“. Po prvi put za javnost govori o događanjima te noći i seriji „Porodica“ koja je uzdrmala Srbiju.
-Seriju posmatram kao umetničku formu, a ne kao istorijski dokumentovanu. Kao jedan od svedoka mogu da kažem da dosta toga ne odgovara događanjima od te noći. Slobodan Milošević nije bio suicidan, nikada nije pokušao da se ubije, niti je čak te noći imao kod sebe pištolj. I ono što je važno, kako ne bi ostala iskrivljena slika u podsvesti naroda, a posebno mlađih generacija zbog kojih ova serija ima važnu ulogu, nikada nije pomislio da napravi oružanu pobunu i da dozvoli da padne kap srpske krvi- kaže u ekskluzivnom intervjuu Slavica Đukić Dejanović za UCENTAR.
o Bilo je i pucnjave u vili te noći?
-Da, ali ne ovako kako je prikazano. Ispaljeno je par metaka, a jedan je prošao kroz prozor sobe u kome smo se svi nalazili. Srbija je i te noći kao i kroz svoju istoriju bila podeljena. Nije ispred vile bilo samo penzionera kako se stiče utisak, bilo je tu ostalog civilizovanog sveta. Čak su i ogromnu većinu činili oni. Slobodan Milošević nikome od prisutnih nije odavao utisak poraženog čoveka, niti čoveka koji je u agoniji. On je sve vreme dosta stabilno pronalazio rešenja i mogu da tvrdim da je bio spreman da mu se sudi u Srbiji, da mu sude srpske institucije i srpski narod.
o Da li je bilo histerisanja Mire Marković?
-Ne. Niti je njoj te večeri ukazivana pomoć. Ja nisam bila sa njom sama u sobi. Mira je živela u svom svetu. Ona nije verovala da će Slobodan Milošević biti uhapšen.
o A sam Milošević. Da li je znao da će biti uhapšen?
– On jeste. Znao je da će ga isporučiti Hagu.
o Da li je zaista više vremena posvećivao smirivanju Mire Marković ili se posvetio rešavanju problema!?
-Vidite, Sloba je znao sve. Mira jeste bila vidno zabrinuta i dozirano joj je saopštavao o svojim saznanjima šta se dešava. Govorio je Miri „da će se ipak pronaći ljudsko rešenje problema, da neće da se prolije srpska krv“. Bio je psihički dosta stabilan. Svesni su bili da su ostali bez prijatelja koji nisu izbijali iz vile. Nije bilo nikoga. To su teški trenuci za svaku porodicu koja tone.
o Malo je poznato da vi u tom trenutku niste bili funkcioner?
-U tom trenutku ja nisam bila na funkciji, niti sam ja bila prijatelj porodice Milošević, ali je SPS formirao radnu grupu sa zadatkom da budemo u vilu „Mir“. Malo nas je tada ostalo do kraja! Pre toga nikada nisam otišla kod njih. Stavila sam se u funkciju odbrane svoje stranke, političke orijentacije kojoj pripadam i postala mnogo aktivnija od 2000. godine u SPS-u.
o O čemu ste pričali sa njim?
-O rešavanju situacije. Važno je napomenuti da je Milošević imao potrebu da trag iz njega ostane autentičan i onakav kakav ga je projektovao. Kakvu će ulogu imati u istoriji srpskog naroda rano je i da istoričari kažu. Malo znamo o njegovim ličnim svojstvima. On je pazio i kako će da izgleda te noći. Obukao je odelo. Kada su ga odvodili u zatvor smireno je zatražio i kaput. On je išao do tih detalja.
o Vi ste razgovarali sa Čedom Jovanovićem?
-Ja i Bane Ivković. Oni su doneli papir o razlozima hapšenja i naveli razloge tipa da se Milošević hapsi zbog uticaja na nenamensko trošenje budžeta.
o Kako je Milošević reagovao?
-On je znao da je to farsa, uvertira za Hag. Ali bio je čovek koji se prilagođavao situaciji, što se na kraju videlo i na suđenju u tribjunalu. Tražio je pisane garancije da neće biti izručen Hagu. I taj papir na kome se garantuje da će se suditi pred domaćim sudovima i da neće biti isporučen smo nosili ja, Bane Ivković, pokojni Živorad Igić i Bora Drakulović i kod Zorana Đinđića i kod Vojislava Koštunice. Milan Milutinović je te noći bio bolestan.
o Šta se dešavalo kod Koštunice i Đinđića? Da li je Koštunica potpisao dokument?
-Jeste. I on i Zoran Đinđić i kasnije Milan Milutinović. I sa ove tačke mogu da kažem da je pokojni premijer bio iskren. On nam je rekao „potpisaću sve, ali važno je da istorijski Miloševića izručimo Hagu i mi ćemo to uraditi“. Sa druge strane, Koštunica je garantovao i tvrdio da se to nikada neće dogoditi, da će poštovati Ustav i zakone naše zemlje.
o Kako je reagovao Milošević „izbegavanje“ Milutinovića da potpiše?
-Bio je vidno razočaran, ali ni reči nije rekao. Mira je bila očajna. Uporno ga je zvala telefonom i njega i njegovu suprugu Olgu.
o Kako je protekao sastanak Miloševića i Čede Jovanovića?
-Relativno smireno. Kada je Jovanović ušao u prostoriju Milošević mu je rekao „Čedo vi mene mene mrzite, ali razlozi te mržnje nisu autentični jer vi mene ne poznajete“. Pili su viski i razgovarali.
o Sa ovog aspekta šta mislite o toj noći?
-Da je ona produkt tragičnih podela koje Srbija ima u poslednja dva veka. Svega je bilo te noći i izdaje i odanosti, i hrabrosti i kukavičluka, i bola i ponosa… Po prvi put govorim na ovaj način jer želim da istina o realnom događaju bude zapisana. Da mlađa generacija stekne prave utiske zbog serije koja govori o ovom istorijskom događaju. Tu ima umetničke slobode i dramatizacija značajno probija okvire realnog događaja.