Emanuel Makron je predložio formiranje nove političke zajednice u Evropi, u kojoj bi bili i Ukrajina i zapadni Balkan. Nemačka ne želi da bude “kočničar”, ali ima drugačije poglede na budućnost Balkana.
Centralni deo zajednice činila bi Evropska unija – tako bi se u aktuelnoj geopolitičkoj situaciji mogle okupiti i one zemlje koje nisu ili ne žele da budu članice EU, izjavio je Makron u ponedeljak (9. maja) u Berlinu. Glavni grad Nemačke bio je inače cilj prve posete inostranstvu Makrona nakon što je položio zakletvu za drugi predsednički mandat. On se u Berlinu sastao s kancelarom Olafom Šolcom koji je Makronovu ideju nazvao “veoma zanimljivom”.
Radi se o ideji koja podseća na privilegovano partnerstvo, što je EU odavno htela da ponudi Turskoj – kao svojevrsnu “utešnu nagradu”, umesto punopravnog članstva. Makron je svoju ideju predstavio i u Evropskom parlamentu u Strazburu, gde se održavala Konferencija o budućnosti Evrope. Francuska trenutno predsedava Savetu Evropske unije, piše DW.
Velika skepsa vlada u EU oko ideje daljeg proširenja, pogotovo u Francuskoj. Baš kao i njegovi prethodnici u Jelisejskoj palati, i Makron se umesto toga zalaže za produbljivanje integracija EU u sadašnjem sastavu, pa je u ponedeljak predložio i promenu Ugovora o EU, odnosno ukidanje konsenzusa prilikom donošenja odluka koje se tiču recimo fiskalne ili odbrambene politike. Prema tom predlogu predviđa se donošenje odluka “kvalifikovanom većinom” glasova.
Šolc za EU perspektivu zapadnog Balkana
Uprkos činjenici da je nemački kancelar Šolc blagonaklono reagovao na Makronove predloge, formiranje eventualne političke unije moglo bi da dovede do novih konflikata: Ukrajina insistira na punopravnom članstvu u EU i NATO.
Kancelar je nakon sastanka sa Makronom na konferenciji za novinare izričito rekao da ta ideja ne bi smela da dovede do toga da se odustane od EU perspektive šest zemalja zapadnog Balkana, odnosno da im se onemogući ulazak u Uniju.
Zbog ruskog i kineskog uticaja u tom regionu, nemački kancelar Šolc se protekle nedelje založio za ulazak Srbije, Albanije, Severne Makedonije, Crne Gore, Kosova i BiH u Evropsku uniju – i to što je brže moguće. Makron i Šolc su naglasili značaj saradnje sa šest navedenih zemalja zapadnog Balkana. Francuski predsednik je potvrdio da tokom predsedavanja EU (do kraja juna) želi da organizuje samit o zapadnom Balkanu. A Šolc je najavio da i ubuduće želi da forsira “Berlinski proces” s ciljem da se etablira zajednički ekonomski prostor u regionu – što je proces koji je započela njegova prethodnica Angela Merkel.
Muzikom do mira na zapadnom Balkanu
Na Makronove zahteve za promenom Ugovora o EU, Šolc odgovara da Nemačka neće biti “kočničar”. Ipak, prema njegovom mišljenju, moguće je doći do efikasnijeg funkcionisanja EU i na druge načine. Kao primer je naveo ukidanje načela konsenzusa oko donošenja odluka unutar Unije.
Brojne zemlje EU u ponedeljak su se usprotivile francuskom predlogu. Među tih 13 država su i skandinavske članice, kao i Hrvatska, Slovenija i Poljska. Za usvajanje promena Ugovora o EU potrebna je podrška svih 27 zemalja, odnosno ratifikacija u parlamentima svih članica Unije.
“Želimo primirje i to što je brže moguće”
Makron i Šolc izrazili su spremnost za tešnju saradnju Nemačke i Francuske i u budućnosti. Makron je u tom kontekstu posebno spomenuo odbrambenu politiku, istraživanje i razvoj, ali i zajednički stav u odnosu prema Kini. Tokom sastanka u Berlinu, glavno pitanje bila je Ukrajina, odnosno način na koji se može pomoći toj zemlji koja je žrtva ruske agresije. “Želimo primirje i to što je brže moguće”, naglasio je Makron.
Dvojica državnika su u večernjim satima otišli i do Brandenburške kapije koja je na Dan Evrope bila osvetljena u bojama ukrajinske zastave.
Izvor: region.alo.rs