Foto: Wikipedia

“Zašto smo voleli SFRJ”: Dvadeset deveti

“Zašto smo voleli SFRJ”: Dvadeset deveti

U socijalizmu je u novembru gotovo uvek padao sneg. Na kraju ovog meseca slavio se “Dvadeset deveti novembar” ili “Dan Republike”, u čast Drugog zasedanja AVNOJ-a u Jajcu, kada je doneta odluka da posle rata, u čiji se povoljan ishod bez ostatka verovalo, stvori socijalistička država.

"Zašto smo voleli SFRJ": Dvadeset deveti
Foto: Wikipedia

AUTOR: Momčilo Petrović

Ovo je podrazumevalo i da je kralju Petru II i izbegličkoj Vladi zabranjen povratak u zemlju.

Kao i ostali državni praznici tog ranga, najvišeg, slavljen je dva dana. To je bilo nominalno, a realno – nije se radilo po tri, četiri ili po pet dana. Četiri – ako se praznik “lepio” za vikend ili je bilo pet neradnih dana kad je praznik padao u sredinu radne sedmice, pa se onaj jedna dan do ili od vikenda “odrađivao”, a praznik “spajao” sa vikendom, kako se to u socijalizmu govorilo.

Foto: Wikipedia

Za Dan Republike, uveče se na prvom programu televizije davao partizanski film, a na drugom je emitovan splet kola i plesova naroda i narodnosti. A u vreme ručka, išao je dokumentrani program, pa su ga, na portabl televizirima ruske marke “junost”, crno-belim, dakako, gledali samo portiri i milicajci na dežurstvu.

U novembru je u socijalizmu obično bilo hladno, a posle novembra još hladnije, sa temperaturama ispod nule, što su bili uslovi idealni za sušenje mesa. Na Dan Republike zato su sela u bogatjim delovima Jugoslavije podesećali na krajeve kojima je prošla neprijateljska vojska: u dvorištima je sneg bio crven od krvi, dim se dizao iz svakog dvorišta, ljudi, izašli iz kuća, stvarali su metež, a sa jačih grana visila su bela trupla velikih svinja. To se zvalo svinjokolj, disnotor, zabijačka, karabinje, svinjska daća…

Na dugačkim slavskim stolovima što su se samo za tu priliku iznosili iz kuće, sused vešt klanju odvajao je na stranu vrat i vešalice za dimljenje, pa englesku, tirolsku i mesnatu slaninu, zatim kolenice, špic rebra, kosti i nogice. Mast se topila u velikim kazanima, a čvarci izručivali u vanglu, koju su deca čuvala od mačaka…

Poslednjeg dana praznika, ručice torbi pucaju dok ih radni ljudi i građani tegle sa autobuske stanice do svojih solitera, a “holesterol u vazduhu može nožem da se seče”.

Preko praznika u gradu su ostajali samo oni čije su veze sa selom odavno bile prekinute, “rođeni Beograđani” i ini. Za njih su novine objavljivale savete “kako da i posle tri dana na stolu imate svež hleb”, što je bilo više nego korisno jer na praznik prodavnice (ni pekare, naravno) nisu radile.

Nevolja je bila u tome što su preporučeni recepti bili beskorisni. Ko je makar jednom umotavao bajat hleb u mokar peškir i posle ga sušio u rerni, zna o čemu pričam…

Inače, Jugoslavija je po površini bila malo manja od Italije i malo veća od Ujedinjenog kraljevstva. Stanovnika je imala kao Norveška, Mađarska i Austrija zajedno! Vodila je Pokret nesvrstanih koji je okupljao preko sto zemalja. One su činile dve trećine Ujedinjenih nacija i 55 odsto stanovništva na planeti.

Obeležavanje 29. novembra prestalo je sa raspadom SFR Jugoslavije u svim njenim republikama, osim u Srbiji. Dan Republike ostao je zvanični praznik u SR Jugoslaviji do 14. novembra 2002. godine, kada je ukinut odlukom Savezne skupštine. A posle 5. okrtobra 2000. godine, Vlada SR Jugoslavije ustupila je sinu Petra II na korišćenje Dvorski kompleks na Dedinju…

Izvor: N1