20 GODINA KASNIJE – Srđan Aleksić: U Srbiji jedno dete dnevno umre od karcinoma – “Uranijum – 238. Moja priča”
NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije (kodno ime Operacija Saveznička sila (engl. Operation Allied Force) ili u SAD Operacija Plemeniti nakovanj (engl. Operation Noble Anvil)), u Srbiji poznato i kao NATO agresija ili Milosrdni anđeo, bila je završna faza rata na Kosovu i Metohiji, koja je trajala je od 24. marta do 10. juna 1999. godine. To je bilo drugo važnije vojno uplitanje NATO-a nakon bombardovanja Republike Srpske u operaciji Namerna sila 1995. i najveći vojni sukob na prostoru Srbije i Crne Gore od vremena Drugog svetskog rata.
Intervencija NATO-a je izvršena bez odobrenja Saveta bezbednosti zbog optužbi da srpske snage bezbednosti vrše etničko čišćenje kosovskih Albanaca. Neposredan povod za akciju bila su dešavanja u Račku i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše Sporazum iz Rambujea.
NATO je 24. marta 1999. godine u 19:45 časova počeo vazdušne napade na vojne ciljeve u SRJ, da bi se kasnije vazdušni udari proširili i na privredne i civilne objekte. U napadima koji su bez prekida trajali 78 dana teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri. Procene štete koju je imala SRJ kreću se od 30 do 100 milijardi američkih dolara. Konačan broj žrtava zvanično nije saopšten, a srpske procene se kreću između 1.200 i 2.500 poginulih i oko 6.000 ranjenih. Tokom rata sa Kosova i Metohije je izbeglo nekoliko stotina hiljada Albanaca. Napadi su suspendovani 10. juna, nakon potpisivanja vojno-tehničkog sporazuma o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije. Istog dana u Savetu bezbednosti je usvojena Rezolucija 1244. po kojoj SR Jugoslavija (Srbija) zadržava suverenitet nad Kosovom i Metohijom, ali ono postaje međunarodni protektorat pod upravom UNMIK-a i KFOR-a. Sa vojskom i policijom u Centralnu Srbiju je izbeglo više od 200.000 kosmetskih Srba i drugih nealbanaca.
O posledicama korišćenja osiromašenog uranijuma tokom bombardovanja i dan danas javnost malo zna i namerno se sakrivaju porazne činjenice, zbog slugeranjske potrebe svake vlasti od 2000. godine pa do danas da se ne zameraju NATO-u i zapadnim mentorima.
Grupa advokata iz Srbije započela je prikupljanje dokaza za sudsku tužbu protiv 19 zemalja članica NATO organizacije zbog toga što je u NATO bombardovanju SRJ 1999. godine korišćen osiromašeni uranijum. Taj ekspertski advokatski tim predvodi gospodin Srđan Aleksić, poznati niški advokat
“U Srbiji jedno dete dnevno umre od karcinoma. U Srbiji ima isti broj obolelih od karcinoma kao u Nemačkoj koja ima 80 miliona stanovnika. I taj broj drastično raste,”kaže gospodin Aleksić, koji je već kontaktirao sa kolegama iz drugih zemalja, pre svega Italije, Francuske, Austrije.
“Radi se o ogromnoj šteti – u ljudskim žrtvama i u materijalnoj šteti. Stručnjaci u našem timu žele da pomognu da dokažemo da je osiromašeni uranium koji je svim međunarodnim konvencijama zabranjen, štetan za zdravlje i opasan za našu budućnost i našu decu. Takođe želimo da se nadoknadi šteta ljudima koji su oboleli ili preminuli, i njihovoj rodbini.”
Aleksić je pomenuo i bombardovanja takozvanih hazardnih objekata, pri čemu su štetne hemikalije ušle u slivove velikih reka.
“Sad posle toliko godina javljaju nam se stručnjaci iz Rumunije na primer, da nam kažu kako je povećan nivo štetnih materija u slivovima reka, i vrlo su zabrinuti.”
Aleksić kaže da “je veoma važno da se dokazi temeljito pripreme, pa tek onda podnese tužba, kako ne bi bilo sve uzaludno.”
Takođe Srđan Aleksić je finansirao snimanje dokumantarnog filma u kome se primerima ukazuje na štete koje je iza sebe ostavio osiromašeni uranijum.
“”Uranijum – 238. Moja priča” je dokumantarackoji govori o NATO bombardovanju i radioaktivnom zagađenju južnih regiona Srbije i Kosova i Metohije. To su regioni koji su nekada važili za potpuno ekološki čiste,” kaže Aleksić.
I Srđanovo rodno selo u Južnoj Srbiji je bombardovano tokom NATO bombardovanja i sad je kontaminirano sa osiromašenim uranijumom. Njegova majka, kao i na desetine drugih seljana, njegovih prijatenja i rođaka, umrla je od kancera nekoliko godina posle bombardovanja. Njegov otac je takođe dijagnostikovan sa malignim tumorom.
20 GODINA KASNIJE – Srđan Aleksić: U Srbiji jedno dete dnevno umre od karcinoma – “Uranijum – 238. Moja priča”
Wikipedia, sbs.com.au, Balkanska