Сусрет папе Бенедикта и папе Фрање на Тргу Светог Петра у Риму 2014. (Фото EPA-EFE/Maurizio Brambatti)
Bivši papa Benedikt Šesnaesti u svojoj autorizovanoj biografiji ne krije da u modernom svetu vidi antihrista
Kad je bivši papa Benedikt Šesnaesti u vatikanskom manastiru Mater eklezije (Majka crkve), tiho i pod strogim merama izolacije zbog epidemije korone, 16. aprila proslavio 93. rođendan, na dar je dobio prvi štampani primerak svoje autorizovane biografije na više od hiljadu strana.
Za samo nekoliko nedelja, ova ispovedna knjiga pape koji se pre sedam godina na dramatičan način povukao s položaja Hristovog namesnika, zbog svojih stavova o seksualnosti i današnjoj humanističkoj civilizaciji uznemirila je liberalne katoličke teologe. Nije malo onih koji ovaj duhovni testament u formi intervjua vide kao obračun „pape iz senke” sa svojim naslednikom Franjom zbog njegove otvorenosti prema modernizaciji Rimokatoličke crkve.
U poslednjim poglavljima biografije koju je napisao s nemačkim novinarom Peterom Zivaldom, umirovljeni crkveni poglavar otvoreno iznosi uverenje da je moderno društvo u procesu formiranja antihrišćanskog verovanja.
„Pre sto godina svi bi smatrali apsurdnim da se govori o homoseksualnom braku. Danas svako ko se tome protivi biva ekskomuniciran”, kaže Benedikt, koji je 2005, posle smrti Jovana Pavla Drugog, izabran za 265. papu.
Jozef Racinger, kao vrsni konzervativni crkveni teolog koji je duže od dvadeset godina u Vatikanu bio na čelu uticajne Kongregacije za nauk vere, ne krije svoje protivljenje pobačajima i ukidanju celibata za sveštenike. U knjizi umirovljeni papa kaže: „Ista je stvar s abortusom i stvaranjem ljudskog života u laboratoriji. Bilo je prirodno da se ljudi plaše duhovne moći antihrista. Danas se prava pretnja crkvi nalazi u globalnoj diktaturi navodno humanističkih ideologija.”
U biografiji u formi razgovora, izdatoj za sada samo na nemačkom jeziku, ima i detalja iz privatnog života. Na pitanje: „Da li ste ikada voleli devojku?”, papa odgovora – možda. Na potpitanje: „Znači li to da jeste?” Benedikt kaže: „Moglo bi se tako protumačiti”.
Linda Telford, autorka knjige „Žene Vatikana – ženska snaga u muškom svetu”, kaže da ovom knjigom Benedikt daje sve od sebe da sabotira reforme koje je započeo papa Franja: „Benedikt nema pravo da se meša u posao sadašnjeg pape. Franja neće biti slobodan dok deli isti vatikanski krov sa Benediktom, i to je strašno”.
Iako pripadaju različitim teološkim strujama, Benedikt se suprotstavlja tumačenjima prema kojima on potkopava duhovni autoritet sadašnjeg crkvenog poglavara. U knjizi kaže da „njegovo lično prijateljstvo s papom Franjom nije samo trajalo, već i raslo”.
Racinger je odavno stekao nadimak „božji rotvajler” zbog tvrdih stavova koji izazivaju otpor u liberalnom krilu crkve koja okuplja više od 1,3 milijarde vernika. Ovaj verni čuvar katoličke dogme za jedne je bio konzervativni revizionista Drugog vatikanskog sabora, a za druge intelektualni gorostas koji je potreban crkvi u vremenu konfuzije i raznih kompromisa.
Bivši papa je prošle godine izazvao oštru raspravu kad je u jednom eseju za lokalni katolički list koji se deli po bavarskim crkvama napisao kako su seksualna revolucija šezdesetih godina prošlog veka, pojava homoseksualaca u semeništima i opšti kolaps morala odgovorni za seksualna zlostavljanja u Katoličkoj crkvi.
„Zašto je pedofilija dostigla tolike razmere? Na kraju, razlog je odsutnost Boga”, napisao je Benedikt izražavajući žaljenje zbog neuspelih pokušaja da se Bog spomene u Ugovorima o EU, što je, po njegovu mišljenju, negativan primer sekularizacije na Zapadu.
Prvi papa koji je posle sedam vekova dao ostavku, još od vremena Selestina Petog, koji se povukao 1294, posle samo pet meseci pontifikata, u januaru ove godine takođe je bio upleten u vatikansku intrigu.
Pojavila se knjiga koju je Benedikt napisao zajedno s gvinejskim kardinalom Robertom Sarahom, pod nazivom „Iz dubine naših srca”, u kojoj se se brani institucija celibata sveštenika. Liberalni teolozi su u ovom delu videli pokušaj da se utiče na odluku pape Franje o rukopolaganju oženjenih sveštenika u Amazoniji.
Nije malo onih koji misle da penzionisanog papu, koji zbog svog zdravstvenog stanja navodno jedva može da govori, koriste za svoje ciljeve u Katoličkoj crkvi.
Možda je zato Džon Gering, iz katoličke laičke organizacije „Vera u javnom životu”, na „Tviteru” napisao: „Uz poštovanje prema Benediktu Šesnaestom, vreme je da ispuni svoje obećanje i ostane sakriven od sveta”.
Izvor: Politika