Čeda Jovanović zvani „Princ od Monaka“ je znao da će ubiti Zorana Đinđića
Jovanović i tadašnji zamenik ministra policije Nenad Milić dobili su od britanskih obaveštajaca informaciju da se sprema atentat na predsednika vlade, ali nisu ništa preduzeli da to spreče, tvrdi Milan Veruović
Deset dana pre ubistva Zorana Đinđića 2003. u Srbiju su došli britanski obaveštajci i upozorili su da se sprema atentat na premijera. To je rečeno tadašnjem šefu poslaničke grupe DOS Čedomiru Jovanoviću i zameniku ministra policije Nenadu Miliću, koji su se, umesto da hitno reaguju i pokušaju da spreče tragediju, razbežali i nisu učinili ništa!
Krivična odgovornost
Sve to otkriva bivši Đinđićev telohranitelj Milan Veruović.
– Šta oni posle te informacije rade… Nenad Milić ne radi ništa, a Čedomir Jovanović odlazi negde na skijanje, ne znamo gde. Sklanja se iz zemlje i pušta da se desi 12. mart (datum atentata na Đinđića). Oni su pustili da se to dogodi. Oni su direktni učesnici u pripremi i dopuštanju organizacije 12. marta i ubistva Zorana Đinđića! To je možda i krivična odgovornost za njih, jer je nepostupanje krivica – rekao je Veruović u intervjuu za Balkan info.
Nakon što su čuli informacije o ugroženosti premijera, trebalo je odmah da se uključi policija, ali su, sasvim suprotno, učinjeni ozbiljni propusti u radu policije, uveren je Veruović.
Mafiju mogli da pohapse
– Ako je policija posle bila u stanju da raspiše poternicu i pohapsi sve osumnjičene, šta je bilo sporno da to i uradi mesec dana ranije ili deset dana ranije, kada ih je britanski obaveštajac informisao. Govorilo se da je za života premijera mafija bila jača od države, a da je posle ubistva premijera država postala jača od mafije. Tako su na jedan perfidan način od žrtve napravili krivca – kaže Veruović.
On podseća da je nakon Đinđićeve smrti trebalo da se imenuje specijalni tužilac za organizovani kriminal i da se donese zakon o zaštićenom svedoku, ali se to odugovlačilo.
– Prolongiralo se, a to je trebalo da se desi u Skupštini, gde je upravo Čedomir Jovanović bio šef poslaničke grupe vladajuće koalicije DOS. Sada još dublje sumnjam da je Čedomir Jovanović bio talac mafije i da je to prolongirao – zaključuje Veruović.
Kurir je pokušao da dobije komentar od lidera LDP Čedomira Jovanovića, ali do zaključenja broja nismo dobili odgovore, a na brojeve telefona poznate redakciji nismo uspeli da dobijemo ni Milića, koji je danas njegov blizak saradnik.
Predosećaj ili slučajnost
ĐINĐIĆ PRE UBISTVA ČITAO KENEDIJA
Veruović kaže da je Kolin Pauel, nekadašnji sekretar za nacionalnu bezbednost SAD, došao u Beograd 2003. da izjavi saučešće Ružici Đinđić i tom prilikom s njom razgovarao o knjizi koju je ubijeni premijer čitao u poslednjim danima života:
– Ružica mu je rekla da je Zoran, baš kao da je slutio da će mu se nešto dogoditi, pred sam kraj svog života ponovo prelistavao i čitao knjigu o Kenediju. Pauel joj je na to pitanje, da li da bi je utešio ili uplašio, rekao: „Pa eto, ako je za utehu, možda i Srbiji politički krene kao što je krenulo Americi posle atentata na Kenedija.“
Marko Nicović
ČEDA SE MOŽE KRIVIČNO GONITI, OVO JE IZDAJA
Nakon saznanja o pripremi atentata, policija i kontraobaveštajne službe su morale da reaguju, kaže za Kurir Marko Nicović, advokat i bivši načelnik Uprave za suzbijanje kriminaliteta beogradskog MUP.
– Trebalo je odmah da reaguju kada su saznali da je Đinđić meta. Ja poklanjam puno poverenje Veruoviću i njegovim tvrdnjama. Ubistvo je moglo da bude izbegnuto da su odmah promenili putanje, da se ne zna kada premijer dolazi u vladu, da se pomere satnice i saobraćajne trase. Kao advokat vam kažem da je nepostupanje krivična odgovornost, a pošto je reč o informacijama koje se tiču bezbednosti šefa vlade, ovo i veleizdaja protiv države.
Dva dana pre ubistva
JOVANOVIĆA ZVAO „PRINC OD MONAKA“
Dva dana pred smrt, Đinđić je pitao za Čedomira Jovanovića, priča Veruović:
– Zoran Đinđić je nešto znao, nešto dublje i od mene. Dva dana pred atentat me je pitao: „Je l‘ ti se javlja princ od Monaka?“ Nikada u životu pokojni predsednik nije tako pitao za Čedu Jovanovića. Znao je da smo išli zajedno u obdanište, da smo školski drugari… Ja zbunjen, ne znam šta je hteo time da kaže. Bio je dosta ljut. Ja mu odgovorim: „Ne znam, predsedniče, na koga mislite?“, a on meni: „Kako ne znaš, pa na tvog školskog.“ Prvi put ga je on oslovio onako kako se Čeda i ja oslovljavamo kada se sretnemo u hodniku – „princ od Monaka“. Odgovorio sam mu: „Predsedniče, nisam već duže vreme s njim u kontaktu, ne znam ni gde je ni šta je.“ Onda se obratio Saši, vozaču: „Reci Biljani da nađe Čedu i da mi se hitno javi.“ To je bio ponedeljak, u sredu je bio atentat.
Izvor: Kurir