Čedomir Antić za Glas Srpske: Srebrenica postala temelj bošnjačkog nacionalnog mita

Sve žrtve su iste i treba da imaju jednak status. Međunarodni sud za ratne zločine za bivšu Jugoslaviju i Ruandu negira genocid nad Srbima koji su u NDH izvršili hrvatski i muslimanski fašisti, pa to niko ne smatra za ključnu i konačnu diskvalifikaciju tog suda, a zamislite tek da je takav stav razlog za nepoštivanje nečijih žrtava.

Rekao je to za “Glas Srpske” predsjednik Naprednog kluba iz Beograda Čedomir Antić, povodom stava iz OHR-a da će početi razmišljati da prisustvo na komemoracijama srpskim žrtvama u Podrinju podignu na viši nivo, kada se za to stvore uslovi, odnosno kada neki govornici prestanu, između ostalog, negirati genocid u Srebrenici.

– Mada, oni koji vode OHR su od osnivanja ove kancelarije nedvosmisleno prihvatili stavove o tome da postoje dve vrste naroda, žrtava i zločinaca. To je već decenijama odnos predstavnika pet velikih sila (Kvinte) koje oličavaju Zapad. Odnos koji će se teško i sporo menjati. Baš komemoracije nisu mesto za nacionalne sporove i prisećanja drugih istorijskih događaja, ni za stvaranje nacionalnih mitova. Ne bi valjalo da komemoracija bošnjačkim žrtvama Srebrenice počinje prisećanjem na zločine ARBiH iz 1992. ili delovanja Crne legije i muslimanskih fašista u Drugom svetskom ratu. Stav OHR-a podseća nas da su zemlje NATO-a bile strana u građanskom ratu u BiH. Bošnjački i hrvatski zločinci su barem u retkim slučajevima odgovarali, u ređim kažnjavani – oficiri i vojnici NATO-a koji su bombardovali civile i ubijali decu nisu odgovarali ni za zločine iz 1995. ni za agresiju iz 1999. godine – istakao je Antić.

GLAS: Kuda vode takve podjele žrtava i čemu doprinosi stav OHR-a?

ANTIĆ: OHR je za cilj imao stvaranje BiH kakvu su 1992. priznale vlade zapadnih sila. U tome nije uspeo. Promenio se odnos snaga među velikim silama i zastareloj neokolonijalnoj ustanovi ostaje da izdaje saopštenja, a zaposlenima da primaju previsoke plate. Srbima je često zameran odnos prema zločinima NDH u Jasenovcu. Period tog odnosa i zanimanja javnosti trajao je od 1990. do 1993. godine, odnos prema zločinu koje su srpske jedinice izvršile u Srebrenici je mnogo intenzivniji, zločin je postao temelj bošnjačkog nacionalnog mita – spojio je elemente Kosovskog zaveta i genocida u NDH, a kampanja intenzivnija od one iz 1990. do 1993. traje u bošnjačkom slučaju četvrt veka. Mogući ishod je jedan – nastavak oružanog sukoba i pokušaj dovršenja genocida iz Drugog svetskog rata, te stvaranja unitarne, velikobošnjačke države. Primer Hrvatske pokazuje da pomirenje ne bi došlo ni tada. Srbija bi potom postala fiksacija nove države i njene decenijama sluđivane javnosti.

GLAS: Može li se takav odnos OHR-a prema srpskim žrtvama u BiH okarakterisati kao udar na istinu?

ANTIĆ: Može i mora. Oni postavljaju uslove da bi poštovali žrtve. Da li tako rade u slučaju holokausta, žrtava 11. septembra ili bošnjačkih žrtava u Srebrenici, Prijedoru? Takva segregacija ljudi, naroda i kultura je nedopustiva u modernom svetu. U Srebrenici se dogodio veliki zločin. Haški tribunal je presudio da je reč o genocidu. Danas za genocid važe nejasni i nimalo egzaktni kriterijumi. Jedan korifej “Druge Srbije”, pokojni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, izjavio je da nije potrebno da neko bude ubijen da bi bio izvršen genocid. Vidimo da je istorijski nemoguće nad Srbima izvršiti genocid. S druge strane, pitanje kvalifikacije srebreničkog zločina postalo je temelj bošnjačkog nacionalnog mita. Odgovornost za taj odnos je pre svega na političarima iz SAD i EU koji ili nisu dovoljno znali, ili su gajili šovinističku mržnju prema nekim narodima ili su pokušavali da velike neplaćene moralne i političke dugove svojih država prema islamskom svetu plate na račun nas Balkanaca.

GLAS: Da li je prošlo dovoljno vremena da se događaji, kao što je i Srebrenica, “izvuku” iz politike i predaju struci?

ANTIĆ: Nije i neće dokle god bude bilo Srba, Hrvata i Bošnjaka. Možda, ako jednog dana budemo živeli u dvema odvojenim državama, rešenje granica obe strane razumeju kao pravedan kompromis, a ratovi budu tako daleki da o njima govorimo kao o događajima od pre hiljadu godina. Vaši čitaoci možda znaju da u SFRJ i SR BiH istoričari nisu mogli da se slože o bilo čemu osim o antičkoj istoriji, dakle vremenu pre doseljavanja Srba i Hrvata na Balkan. Tako i toliko je i uspeo tadašnji projekat pisanja istorije BiH, napisan je samo prvi tom o vremenu pre sedmog veka.

Istina
GLAS: Republika Srpska je formirala dvije nezavisne komisije, koje su već počele rad, a jedna od njih se odnosi na istraživanje stradanja u srebreničkoj regiji. Da li je to dobar pravac da se dođe, kako tvrde u vrhu Srpske, do istine o dešavanjima u ratu?

Advertisements

ANTIĆ: Istina, kakva god ona bila, bolja je nego ono što imamo danas. Haški tribunal, koji se oslanjao na eksperte kakva je bila gospođa Bading, nije imao uspeha u tome. Žao mi je što je Srbija u svemu tome po strani. Ovde nije samo reč o Republici Srpskoj, niti samo o građanskom ratu u BiH.

Izvor: Glas Srpske

Advertisements

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *