Četiri godine od pada vojnog helikoptera – pitanja bez odgovora

Sedam osoba poginulo je 13. marta 2015. godine prilikom pada helikoptera Vojske Srbije u akciji spašavanja životno ugrožene bebe iz Novog Pazara. Za četiri godine niti je pokrenuta istraga, niti je javnost upoznata sa svim činjenicama. Više tužilaštvo je 15 meseci nakon pada helikoptera saopštilo samo da neće biti pokrenut postupak protiv osoba koje su učestvovale u pripremi i izvršenju zadatka jer nije utvrđeno da je neko s umišljajem ili iz nehata preduzeo radnje koje bi predstavljale krivično delo. Iako niko nije dovodio u pitanje dobru nameru, nije jasno zbog čega su u slučaju vojnog leta humanitarnog karaktera prekršene vojne procedure. Dodatna pitanja otvara činjenica da odluku o tome da se ne pokreće istraga nije potpisala postupajuća tužiteljka, već njena nadređena i to u formi službene beleške, koju Više tužilaštvo odbija da dostavi novinarima Insajdera.

U padu vojnog helikoptera pre četiri godine poginuli su pilot major Omer Mehić, pilot kapetan Milovan Đukarić, zastavnik Nebojša Trajić, mehaničar letač Ivan Miladinović, lekar Dževad Ljajić, anesteziolog Miroslav Veselinović i beba iz porodice Ademović.

Foto: Srđan Ilić / Helikopter koji se srušio 13. marta 2015. godine

Do nesreće je došlo kada su medicinski radnici pokušali da životno ugroženu bebu iz Novog Pazara prevezu u Kraljevo, ali je sanitet zbog odrona ostao zaglavljen na putu kod Raške. Tada je doneta odluka da se transport izvrši vojnim helikopterom.

Medicinski transport bebe inicirao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar, a vojnu akciju tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić.

Suprotno pokušajima zamene teza pojedinih predstavnika vlasti, nije se dovodilo u pitanje da su svi u lancu imali istu nameru – da spasu život deteta. Činjenica je, međutim, da je reč o vojnom letu koji je morao da ima svoja pravila, strogo propisan lanac komande i organizacije. Do danas nisu otklonjene sumnje da su pravila prekršena.

Više tužilaštvo je u saopštenju o rezultatima predistražnog postupka navelo da Komisija za osnovno ispitivanje udesa i Komisija za ispitivanje vanrednog događaja nisu utvrdile da je ovo delo izvedeno iz nehata ili sa umišljajem.

U predistražnom postupku ustanovljeno je i da je u lancu komandovanja bilo propusta, ali da oni nemaju krivično pravnu težinu, već eventualno disciplinsku.

Umesto postupajućeg tužioca, obustavu postupka potpisala njena nadređena

Predistražni postupak u slučaju pada vojnog helikoptera vodila je zamenica višeg javnog tužioca Gordana Jovanović. Ona, međutim, nije potpisala odluku o tome da nema osnova za pokretanje postupka. Tu odluku je u formi beleške, kako nam je potvrđeno iz tužilaštva, potpisala njena nadređena Nataša Krivokapić.

Insajder je pitanja tužilaštvu o tome ko je doneo odluku uputio nakon što je Gordana Jovanović u listu Blic navela da je ona u ovom slučaju postupala od marta do oktobra 2015.

Ova izjava pokrenula je pitanje šta se desilo, imajući u vidu da je zvanična odluka o nepokretanju postupka saopštena osam meseci kasnije, u junu 2016.

Prema zakonu, bilo je moguće da tužiteljka Krivokapić, ujedno šefica Višeg tužilaštva u Beogradu, izda obavezujuće uputstvo postupajućoj zamenici, ali je ipak odlučila da sama donese odluku u formi službene beleške.

Kako nam je objašnjeno iz Višeg tužilaštva, tužiteljka Krivokapić je na sebe preuzela odgovornost odluke, što “nije neobično” kada je reč o komplikovanim predmetima, za koje postoji veliko interesovanje javnosti. Gordana Jovanović, koja danas radi kao notar, nije želela za Insajder da odgovori zbog čega ona nije potpisala odluku o nepokretanju postupka.

Više javno tužilaštvo nije dostavilo belešku novinarima Insajdera ni nakon Rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja da nam belešku dostave, iako su prema zakonu rešenja Poverenika konačna i izvršna.

Umesto toga, Više javno tužilaštvo pokrenulo je upravni spor protiv rešenja Poverenika. Međutim, pošto samo sud može da odloži izvršenje, to znači da je po zakonu Tužilaštvo moralo da dostavi dokument Insajderu.

Pošto Tužilaštvo nije postupilo po njegovom rešenju, Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić naložio je Vladi Srbije da, u skladu sa zakonom, prinudom obezbedi da Više tužilaštvo dostavi novinarima službenu belešku. Ni Vlada nije postupila po nalogu Poverenika.

Javnost je tako ostala bez odgovora na brojna pitanja.

Prema istraživanju Insajdera, službena beleška u slučaju pada vojnog helikoptera mogla bi da otkrije šta se sve dešavalo u predistražnom postupku i zašto odluku da neće biti pokrenuta istraga nije potpisala postupajuća tužiteljka u ovom postupku već njena nadređena.

Pitanja bez odgovora

Neka od pitanja koja su ostala bez jasnog odgovora između ostalog su i zbog čega je helikopter, uprkos složenim meteorološkim uslovima, pokušao sletanje na beogradski civilni aerodrom, a ne na vojni aerodrom u Batajnici ili heliodrom kod Vojnomedicinske akademije na Banjici, ko je odlučio da se leti za Beograd, a ne za Kragujevac, Niš ili Kraljevo.

Činjenica je da tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić nije pozvao i obavestio kabinet načelnika Generalštaba, kako nalaže stroga vojna procedura, na šta je i upozoren, već direktno brigadnog generala, komandanta 204. Vazduhoplovne brigade Predraga Bandića, koji je zatim pozvao pilota.

Prva procena Vojske je bila da su meteorološki uslovi loši, pa čak i ispod minimuma za poletanje. Posle razgovora Bandića s pilotom Omerom Mehićem i generalom Rankom Živakom, a na “izričito naređenje ministra odbrane”, zaključeno je da postoje tehnički uslovi za izvršenje zadatka.

Živak i Bandić su u drugostepenom disciplinskom postupku pred Vojnim sudom ukazali na niz propusta u istrazi i na nerazjašnjen nestanak pojedinih dokaza, pre svega audio-zapisa i transkripata razgovora posade i njihovih pretpostavljenih.

Bandić je za Insajder.net  rekao, međutim, i da je uveren da je cela akcija bila “ljudski pokušaj da se spase život”.

Advertisements

Dodatnu polemiku u javnosti je izazvala vest koju je objavila agencija Beta, a koja je izazvala sumnju da je postojala namera da se akcija iskoristi i za političku promociju. Vest da je helikopter bezbedno sleteo, da ga je sačekao ministar zdravlja, a da su celu akciju organizovali on i ministar odbrane prvobitno je objavila Beta, potom su preneli brojni portali, koji su ubrzo obrisali ovu vest. Međutim, pojedini listovi nisu uspeli da reaguju i u izdanjima od sledećeg dana našla se i objava o uspešnoj akciji. I Gašić i Lončar su negirali nameru da akciju spasavanja bebe iskoriste i za medijsku promociju.

 Izvor: Insajder

Advertisements