Da je bilo Tvitera za vreme Slobe, on nikada ne bi pao. Sve i da se Vučić povuče, šta onda?

Da je bilo Tvitera za vreme Slobe, on nikada ne bi pao. Sve i da se Vučić povuče, šta onda?

Sve i da se Aleksandar Vučić sutra povuče i sve i da budu raspisani neki “slobodni izbori”, kako god ih definisali, građanska opozicija boluje od starih boljki koje mora pod hitno da leči ukoliko planira da postane respektabilna politička sila u Srbiji kakva danas jeste.

To je zaključak do kojeg je “Blic” došao na osnovu rezultatata istraživanja “SeConS Grupe” za razvojnu inicijativu uz podršku “Friedrich Ebert” fondacije, koje je sprovedeno na učesnicima gradjanskih protesta u Beogradu.

Bez rešavanja sledećih 5 ključnih problema građanska opozicija ne može da računa na dugoročan, održiv izborni uspeh, bez obzira na izborne uslove.

“Slobodni izbori” nisu nikakav garant izborne pobede. Uostalom, zar nije Tomislav Nikolić došao na vlast na slobodnim izborima? A time posredno i SNS.

1) Koliko opozicija privlači starije glasače?

Prema istraživanju, čak 80 odsto učesnika protesta ima do 50 godina. I upravo tu je prvi veliki problem: iako se ne može očekivati da građani stariji od 50 godina učestvuju u demonstracijama u istom broju kao mlađi deo populacije, ipak je opravdano pitanje koliki je domet opozicije medju starijim biračima, koji su većina u Srbiji.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u zemlji živi ukupno 5.923.734 punoletnih građana, s tim što je onih od 18 do 50 2.864.237, a onih starijih od pet decenija 3.059.497.

Osim toga, značajan broj mlađih od 50 godina zapravo živi i radi u dijaspori, i dalje su u biračkim spiskovima, ali ne glasaju, pa je pitanje šta opozicija na izborima može protiv Vučićevog bastiona među starijim biračima.

Širok zahvat među starijima od 50 godina je neophodan ako neko želi na vlast putem izbora.

2) Kako privući široke biračke mase?

Drugi problem građanskih protesta je istovremeno, paradoksalno, i njegova najveća snaga. Istraživanje je pokazalo da čak 58 odsto učesnika ima visoko obrazovanje, 40 odsto srednje, a 2 odsto osnovno.

Ako to uporedimo sa poslednjim popisom stanovništva, prema kojem je u Srbiji svega 11 odsto visoko obrazovanih, onda se može zaključiti da opozicija trenutno i u ovom segmentu ima problem da “dobaci” do većinskog biračkog tela.

3) Da su sutra izbori, za koga bi glasali?

Više od polovine učesnika u protestima (55,6 odsto) uopšte se ne identifikuju ni sa jednim od političkih pokreta ili stranaka koji te iste proteste “baštine”.

Na pitanje “koja politička stranka, pokret ili pojedinac na najbolji način predstavljaju vaše stavove i interese” njihovi odgovori bili su “niko” (28,8) i “ne znam” (26,8).

Na svom imidžu posebno treba da poradi Savez za Srbiju koji bi trebalo da je stožer okupljanja opozicije, a s kojim se politički identifikuje tek 2,9 odsto ispitanika.

4) Desno, levo, nigde moga stana

Ideološko razmimoilaženje članica SzS nije tajna: svako malo čuju se zamerke da neko neće s nekim da šeta, neko s nekim ne želi da “ruši vlast”, nečije metode političke borbe jednima odgovaraju, drugima ne, i tako u nedogled.

Kako se izbori budu približavali ovo će biti najslabija karika opozicionog bloka jer je istraživanje pokazalo da je ideološki nesklad između učesnika protesta ogroman. Bukvalno su skoro ravnomerno rasporedjeni na skali od krajnje levice do krajnje desnice.

Primer za to je i drastično mimolilaženje kada je Kosovo u pitanju, pa su neki od učesnika protesta za podelu, neki za zamrzuti konflikt, neki za Kosovo u Srbiji… Nijedna opcija ne odnosi prevagu.

Slična situacija je i sa Evropskom unijom. Većina jeste za članstvo, ali skoro trećina je za balansiranje između EU, Rusije i drugih velikih sila, a čak petina njih nema odgovor.

5) Da je postojao Tviter za vreme Slobe…

Često može čuti, što u šali što u zbilji, “da je bilo Tvitera za vreme Slobe, on nikada ne bi pao”. Poenta priče je, zapravo, aktivizam koji je sveden na mesto u fotelji, za računarom, smartfonom, ali ne i na konkretan aktivizam i konkretne gradjanske akcije.

Zato je i veliko je pitanje koja i kakva snaga bi sva ova dijametralno suprotna mišljenja i pod kojom “kapom” mogla da okupi, naročito imajući u vidu da su ti koji šetaju manjina, da su u odnosu na prosečnog birača obrazovaniji, i da nije moguće tek tako uticati na njihove stavove.

Problem aktivizma

Kako se često može čuti, što u šali što u zbilji, “da je bilo Tvitera za vreme Slobe, on nikada ne bi pao”. Poenta priče je, zapravo, aktivizam koji je sveden na inertnost, odnosno za mesto u fotelji, za računarom, telefonom, ali ne i na ulici i u spremnosti da se preduzmu konkretne akcije.

Istraživanje je pokazalo da su, osim učestvovanja u protestnim šetnjama, osnovni metodi graĐanskog aktivizma danas medju učesnicima protesta potpisivanje peticija i deljenje, lajkovanje i “fejvovanje” sadržaja na društvenim mrežama.

Da je bilo Tvitera za vreme Slobe, on nikada ne bi pao. Sve i da se Vučić povuče, šta onda?

Izvor: Blic/ Lana Gadošević