Deca nam rastu na uvoznom mleku! 90 odsto mleka inostranog porekla

Komisija za zaštitu konkurencije uradila analizu tržišta opreme za bebe. Čak 90 odsto mleka i jednokratnih pelena inostranog porekla

KADA bi Srbija prestala da uvozi opremu i hranu za bebe, najmlađi žitelji ne bi imali ni pelene, ni kolica, ni krevece, pa ni mleko. Gotovo sve potrepštine za mališane do tri godine starosti dolaze iz inostranstva.

Deca nam rastu na uvoznom mleku! 90 odsto mleka inostranog porekla — Pixabay

Do takvog zaključka došli su stručnjaci Komisije za zaštitu konkurencije u analizi tržišta opreme za bebe u Srbiji. Oni su ispitivali kakva je situacija sa šest proizvoda koji su neophodni svakom malom čoveku kada dođe na svet i za koje je država davala mogućnost povratka PDV prilikom kupovine. To su mleko, pelene, kolica, kreveci, auto-sedišta i stolice za hranjenje, a analizom Antimonopolske komisije obuhvaćene su i odeća i obuća za decu do tri godine.

– Tržište mleka za bebe procenjeno je na oko 1,5 milijardi dinara godišnje – piše u analizi Komisije. – Ovo tržište godišnje raste oko pet odsto. Između 90 i 100 odsto tržišta mleka za bebe čine proizvodi uvoznog porekla, dok jedini domaći proizvođač ima udeo od oko pet odsto. Najznačajniji uvoznik i trgovac na veliko je “Kibid”, koji sa brendovima “Aptamil” i “Bebelak” čini oko 40 do 50 odsto tržišta Srbije. Sledi “Farmasis” sa brendom “Humana”, čiji je udeo do 30 odsto.

Među svim potrepštinama za najmlađe, najvrednije je tržište pelena za jednokratnu upotrebu. Vredi čak 4,6 milijardi dinara godišnje i potpuno je zavisno od uvoza. Najveći uvoznik je “Nelt”, koji sa brendom “Pampers” uzima do 80 odsto tržišta pelena u Srbiji.

KREVECI

ANALIZA četiri lanca specijalizovanih prodavnica opreme za bebe – “Aksa”, “Deksi ko”, “Juglob” i “Leto”, pokazala je da tržište krevetaca vredi oko 100 miliona dinara. To je, međutim, daleko od prave vrednosti jer se kreveci prodaju i u drugim prodavnicama koje nude nameštaj ili se naručuju po meri.

– Tržište kolica za bebe je procenjeno na oko 500 miliona dinara godišnje – kažu u Komisiji. – Sva kolica nam stižu iz uvoza. Najveći uvoznik za protekle tri godine koje smo posmatrali je “Keprom”, čije je učešće od oko 30 odsto. Slede “Bejbi šop”, “Juglob” i “MCG grup”, a ova četiri uvoznika zajedno zauzimaju oko dve trećine tržišta kolica.

Proteklih godina prodaja auto-sedišta za najmlađe je u velikom porastu. Godišnje ovo tržište raste za čak 40 odsto. Najveći uvoznik sedišta za automobila za najmlađe je “Keprom”, koji ima do 30 odsto tržišta. Kod stolica za hranjenje Komisija je procenila da to tržište vredi oko 90 miliona dinara, ali da je to daleko od prave vrednosti. Jer, hranilice se ne prodaju samo u radnjama sa bebi-opremom, već i u drugim prodajnim objektima, koje nije kontrolisala Komisija.