“Kada sveci blago pod’jelite:
Petar uze vince i šenicu,
I ključeve od nebeskog carstva;
A Ilija munje i gromove;
Pantelija velike vrućine;
Sveti Jovan kumstvo i bratimstvo,
I krstove od časnoga dreva;
A Nikola vode i brodove.”
Ovo je citat iz pesme “Sveci blago dijele“. Kod nas u narodu se veruje da Sveti Ilija ima dve sestre – Ognejnu Mariju i Mariju Magdalenu. Brat mu je Sveti Pantelija. U pesmi se kaže kako Sveti Ilija uvek pita sestru Ognejnu Mariju kada je njegov dan, a ona ne želi da mu kaže, jer bi se Ilija toliko radovao da bi gromovima i munjama pobio sve na zemlji.
Postoji priča u našem narodu da Sveti Ilija zaboravi kada je njegov dan, pa svake godine pita svoju sestru Ognjenu Mariju, a ona ga slaže da je praznik već prošao da Ilija ne bi gromovima i munjama naaneo mnogo štete. Zato se, kad grmi na ovaj dan, kaže: “Prisetio se, Ilija“.
Kažu da se danas ko slavi Svetog Iliju, preslavlja Svetog Panteliju. Voda se osvešta dan, dva pred praznik i tom vodom domaćica zamesi kolač koji se na Svetog Iliju pošalje sa svećom u crkvu, da ga pop iseče. Na Svetog Panteliju nema kolača, ni sveće, već se slavi bez tih običaja.
Ko je Sveti Ilija?
Baš ovaj Sveti Ilija biće topao i teško da će doneti kišu. A na velike letnje svece se znalo da se prizivaju oblaci i kiša. U nekom u sledećih blogova pisaću o dodolama. Danas pišem o Svetom Iliji. Ilija je rođen u devetom veku pre nove ere. Kad se ovaj prorok rodio, njegov otac Sabah je video oko deteta anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je ukazivalo na njegov plameni karakter i ognjenu silu. Ilija je mladost proveo u dubokom razmišljanju i molitvi, često sam u pustinji.
adašnji car Ahav je, pod uticajem svoje žene Jezavelje, odstupio od Mojsijeve vere i umesto Jehove slavio je druge bogove. Prorok Ilija se suprotstavio se caru osuđujući što je odstupio od boga, pa je prizvao sušu i glad zbog slavljenja drugih bogova. Ilija je činio čuda kroz koja je bog pokazivao Izrelcima svoju pravednost. Zbog nepravdi i gramzivosti, Ilija mu je prorekao da će njemu i njegovoj ženi psi lizati krv posle smrti, što se i desilo. Predanje kaže sledeće:
“Prorok Ilija išao je po Hananu u pratnji svog učenika Jelisija. Kad stigoše u Jerihon, na oči pedeset drugih proroka, udari plaštom po Jordanu i voda se razdvoji na dve strane. Kad pređoše na drugu obalu, podiže se grdan vihor, ognjena kola sa ognjenim konjima rastaviše ih i u vihoru odnesoše Iliju na nebo“.
Sveti Ilija, prema tom kazivanju nije umro, već je živ otišao na nebo.
E sad, proroci u koje je spadao i Ilija nisu imali ničeg zajedničkog sa vračima. Oni nisu živeli od proricanja budućnosti i vračanja. Proroci su bili mudraci, narodni učitelji, neka vrsta društvenih ili čak političkih radnika. Proroci su isticali etičke vrednosti religije u kojoj nisu važni ritual i ceremonija, a čija suština je u tome da ljudi budu u duši pravedni. Svojim radom proroci su pomogli da nastane hrišćanstvo.
Žrtve za Svetog Iliju
Kada se Sveti Ilija predstavljao, sem u kočijama i sa konjima, slikao se i sa petlom i perunikom. Petao predskazuje svojim kukurikanjem vreme, jer je Ilija i svetac koji upravlja vremenskim prilikama. Zato se žrtvuje petao. Ako svetac pada u mrsni dan, u moravskom okrugu kolje se najstariji pevac. U Ripnju se taj pevac zove godišnjak i on se kolje, a ostavljaju se mlađi pevci, takozvani letošnjaci, za priplod. Kaže se “Ja dočekah Svetog Iliju, a moj gazda ne dočeka!” ili “Ja prešao godine, a moj gazda ne prešao!“. U Medveđi se kolje petao koji važi za onog ko čuva kuću i to se bira najstariji i najbolji. U dobričkom srezu se kolje i više petlova na Svetog Iliju, da nijedan ne preostane. Kad se zakolje petao podmetne se sud i prikupi se krv od koje se kasnije zamesi kolačić. Taj se kolač daje stoci, ako dođe do kakve boleštine.
Petao predviđa promenu vremena. Ako petlovi kukuriču uveče, promeniće se vreme, ako petlovi legnu u prvi sumrak, opet će se vreme promeniti. Ako zazkukuriču uveče kad je ružno vreme, eto promene vremena na bolje. Kad petao kukurikne oko ponoći i drugi petlovi mu ne odgovore i tad će se vreme promeniti. Ponegde vlada verovanje da ako petao kukurikne oko deset časova uveče, neko će umreti. U Šumadiji vlada verovanje da kad petao zapeva pre ponoći, a ni jedan mu ne odgovori, to znači da je neki lupež u blizini.
Perunika koja se često povezuje prvo sa Perunom, a onda i sa Ilijom je učestala biljka koja služi za zdravje u Srbiji. Od korena ove biljke spremaju se pripravci za gušobolju i uhobolju.
Običaji za Svetog Iliju
U Crnoj Gori, pravoslavni Vasojevići se penju se na Štavnu i tu se vesele, peku jaganjce i pucaju iz pušaka. U Gacku se jedu jela sa medom: cicvara sameđena, skorup s medom, priganice s medom… U Srbiji se na Ilindan deca mažu po čelu s medom, zbog zdravlja. Ren se kosi na Svetog Iliju i često meša sa medom. U jagodinskom kraju se uberu tri kukuruza šećerca i kuvaju, pa se daju ukućanima i deci da jedu.
U Takovskom kraju priređuju se sabori kojima se svečano proslavlja ovaj dan i čine se razne stvari da dogodine ne bude oluje i grada. Tako na primer, tri mladića u toku noći obilaze selo i zakopavaju pile kod porte govoreći: “Bije nas grad što ne nosimo pile“. U Jablaničkom kraju tvrde da svako selo treba da ima neku ženu koja zna kako da spreči olujne oblake da donesu grad. Žene izlaze iz kuće sa uskršnjim jajima i obraćaju se svojim umrlim ne bi li umilostivili Svetog Iliju da ne sruči grad, pominjući izmišljena velika čuda koja se dešavaju u selu, da se crkva preko noći pozlatila i slično. Ponekad muškarci izađu pred kuću i pucaju iz puške u oblake Svetog Ilije, a valja zaklati i petla.
Najstroži običaj koji se od najstarijih vremena poštuje u srpskom narodu je da se ne radi u polju na Svetog Iliju da se ne bi navukao gnev svetitelja. U južnoj Srbiji kažu da će istruliti svi orasi i lešnici ako grmi i pada kiša na ovaj dan.
Kod Bugara se Perunovo ime očuvalo i na pojedinim spomenicma. U Bugarskoj je ostao običaj za vreme velike suše da se skupe mladići i devojke i jednog od njih izaberu, ogrnu ga mrežom, opletu mu venac od aftike i sa njim takozvanim kraljem Perunom idu po kućama igrajući i pevajući. Tada se kralj Perun poliva vodom. Ljudi im daju pokolone. Kod nas postoji neki sličan običaj i upražnjavaju ga dodole, ali o tome u nekom narednom pisanju.
Zamenici ovog velikog sveca su tri mala sveca i to Džerman, Stratilat i Ivo Crnojević. To su Ilijini pomoćnici. Džerman ide i bije gradom, kad Ilija bije gromom. U pirotskom kraju postoji običaj za Badnje veče pre večere da svaki domaćin uzme hleb, takozvanu sreću, malo rakije ili vina, sveću i tamjan, pa sa trema triput viče: “Džermane, Džermane, kude da si, odmah da dođeš sad na večeru a letos nigde oči da ti ne vidim!“. Onda proba malo rakije, hleba i vina. Ukućani pitaju šta je bilo sa Džermanom, na šta domaćin odgovara “Dođe, te večerasmo i dobro se nakitismo vinom i rakijom pa se raziđosmo“. Sveća se da domaćici. Uoči praznika Džermana 12. maja, ponovo se upali ta sveća, tamjanom se okadi kuća. Čuva se i slama od Badnje večeri. Kolač se mesi za Džermana. Kad se nebo tokom leta namrči i postoji bojazan da padne grad, domaćica odmah uzima hleba, soli, sito i rakiju i zapali Džemanovu sveću, zatim iznese malo slame sa Badnje večeri i zapali je i poviče: ” Tamo, tamo Džermane kude deca ne vikaju, kude stoka ne bleji, kude se berićet ne rađa, kuda pilište ne poje!“.
Todor Stratalit je noviji pratilac Svetog Ilije. S kraja 19. veka desila se strašna oluja u čačanskom okrugu baš 8. juna kad se ovaj svetac počeo obeležavati. U manastiru Blagoveštenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri ima njegova ikona u žutom ogrtaču i zlatnim oreolom.
U Crnoj Gori se kaže kad munja sevne i grom zagrmi da se to ljuti Ivo. Ili, kad posle velike suše udari kiša, to se kaže propištao Ivo Bogu pod prestoljem gledajući muku sirotinjsku pa je nebo sunce proronilo. Kad vetar kroz brda zahuče, Crnogorci kažu da Ivo mač oštri. To je Ivo Crnojević. Njega svaki Crnogorac poziva kad mu je neka nepravda učinjena i poziva da Ivo kaže šta je pravedno. Priča kazuje da se Ivo Crnojević nije upokojio, već da se sklonio u pećinu i da čeka čas da Turke istera iz svoje postojbine. Navodno, Ivo Crnojević se viđa svakog Đurđevdana po gradu Obodniku, a za reku Crnojevića se kaže da je nastala od prolivenih Ivovih suza zbog patnje naroda mu.
Svi znamo kako je u ovom delu Balkana bilo teško nametnuti hrišćanstvo. Dovitljivošću, Srbima je u zamenu za Peruna predstavljen Sveti Ilija, zbog sličnosti uloga. I Perun i Ilija upravljaju munjama i gromovima.
“Sloveni priznaju jednog gospodara u vaseljeni, jednoga boga – gromovnika.”
Beleška Prokopijeva, 6. vek
Perun je kao simbol vatre u svom karakteru nosi na kipu zlatne brkove, poput svog bogovskog srodnika iz germanske mitologije Tora, koji je poznat po riđoj bradi i kosi koji takođe predstavljaju vatru. Po narodnoj tradiciji, Sveti Ilija se vozi na vatrenim kočijama koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen. Grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se on vozi po nebu i oblacima. Na ikonama se Sveti Ilija predstavlja ili kako na vatrenim kolima ide na nebo, ili kako drži nož u ruci kao znak da je njime zaklano 450 lažnih Valovih zreca na brdu Kamil, ili kako sedi u pećini gde se sklonio od zlog cara Ahava, a gavran mu donosi hranu.
U istočnoj Srbiji se veruje kada na Svetog Iliju pucaju gromovi, to svetac gađa đavole, pa se ne treba krstiti da se đavo ne bi sakrio pod krst u koji grom ne udara. Takođe, treba dobro gledati mesto gde grom udari, jer se tu krije nečastivi. Karakter sveca je izuzetno nezgodan, pa zna da sem gromova i munja na zemlju pošalje i grad što uništi useve i donese glad.
Veruje se da je upravo Ilija taj koji određuje kada i gde će padati kiša, a kada će biti suša. Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije doba godine. Običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju, jer se veruje će on doneti grad sa vetrom i sve poharati. Osim toga, u to doba godine haraju stomačni problemi, takozvani “ilinštak“, pa zato ne treba biti neumeren u jelu i piću.
Sveti Ilija Gromovnik se slavi kao krsna slava, ali se ne kuva žito, upravo jer se smatra da je i danas ovaj svetitelj živ.
Narod kaže da od Svetog Ilije polako prolaze vrućine, pa otuda i ona izreka “od Svetog Ilije, sunce sve milije“. Od tog dana se više ne kupa u rekama i sve ozbiljnije počinju pripreme za zimu. Sveti Ilija je u Srbiji bio slava vazduhoplovaca pre Drugog svetskog rata. Međutim, posle propasti Kraljevine Jugoslavije i dolaska komunista na vlast, slava je prestala da se poštuje. Godine 1992. Sveti Ilija ponovo postaje slava vazduhoplovaca.
Izvor: rokselana.com