Građanski preokret: Kandidatura Tadića je opasna po društvo i državu

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST GRADJANSKOG PREOKRETA:

Ustav Republike Srbije iz 1990. godine, koji je važio do 2006. godine, u članu 86. stav 3. propisivao je da „isto lice može biti izabrano za predsednika Republike najviše dva puta“.

Važeći Ustav Republike Srbije u članu 116. stav 3. propisuje da „niko ne može više od dva puta da bude biran za predsednika Republike“. Boris Tadić je izabran za predsednika Republike Srbije 2004. godine i 2008. godine.

Prihvatanjem njegove kandidature na predsedničkim izborima 2022. godine, stvara se teorijska mogućnost da isto lice bude birano tri puta za predsednika Srbije, što je protivustavno, ali i protivno praksi modernih demokratskih država.

Tumačenje po kojem se broj mandata računa od usvajanja Ustava 2006. godine je opasno po društvo i državu, jer bi ono značilo da isto lice može neograničeni broj puta da bude birano za predsednika ako u odgovarajućim intervalima Srbija bude usvajala nove ustave.

Ne postoji ni suštinski ni ustavno-pravni diskontinuitet između Srbije pre i posle 2006. godine i besmisleno je da se on uspostavlja samo po pitanju brojanja predsedničkih mandata. Takva praksa bi od Srbije napravila državu poput Rusije i Belorusije u kojima se Ustavi menjaju i tumače u skladu s potrebama i interesima lične vlasti. Za Srbiju bi to bilo pogubno, jer su u njoj inače vrlo snažne autokratske tendencije. Ako bi Tadić mogao da bude biran tri puta za predsednika, Vučić ili neki drugi autokrata će naći način za opravdanje četiri i više mandata.

Ne igrajmo se državom, demokratijom i vladavinom prava!

S obzirom na to da aktuelnom režimu odgovara Tadićeva kandidatura, ne samo u dnevnopolitičkom smislu, nego i kao buduće opravdanje za pokušaje neograničene lične vlasti, ne očekujemo da će Republička izborna komisija ili bilo koji drugi državni organ tu kandidaturu osporiti. Očekujemo da to jasno i glasno urade oni koji za sebe tvrde da žele moderno, demokratsko i uređeno društvo.

Građanski preokret
gradjanskipreokret.rs

One thought on “Građanski preokret: Kandidatura Tadića je opasna po društvo i državu

  1. Не поштовање Устава државе одразило се и на рад телевизијских редитеља, на основу чега
    питам одговорне у држави: Тко је дозволио редитељу и глумцу Дамјану Кецојевићу да жене народне хероје назива хероинама – дрогерашицама и на основу чега ?
    Реч хероина, изведена је од речи хероин.
    Хероин је, полу синтетска тешка дрога која се производи из морфина. Према деловању припада опијумима.
    Многи редитељи кроз своје текстове чине велика кривична дела, за која их нико не позива на одговорност, што говори да су се многе ствари отргнуле контроли и да људи који би требали бити одговорни, свесно а у овом случају очито и намерно, раде на криминализацији друштва и стварању хаоса у држави!
    Тако на другом сајту, други аутор, под насловом: Ко је била Милунка Савић?
    …. пише : Милунка Савић је српска хероина Великог рата и нај одликованија жена у историји ратовања…..
    Даље у истом чланку пише……. Живот после рата: Од народне хероине до заробљенице и чистачице …..итд.
    За онога тко не зна, Милунка Савић–Глигоревић била је српска јунакиња Балканских ратова и Првог светског рата, наредник у Другом пуку српске војске „Књаз Михаило“, жена са највише одликовања у историји ратовања. Рањавана је у борбама девет пута.
    На следећем сајту, аутор чланка , под називом Жене народни хероји , пише:
    Жене народни хероји је назив за 91 припадницу Народноослободилачког покрета (НОП) које су у периоду од 1943. до 1974. одликоване Орденом народног хероја. Приликом одликовања, оне су добијале почасни назив народног хероја…..
    Очито је, да аутори цитираних текстова, жене- народне хероје које су биле учеснице српске војске, називају ХЕРОИНАМА, док жене учеснице Народно ослободилачког покрета које су у периоду од 1943.г. до 1974.г. одликоване , добијају почасни назив НАРОДНИ ХЕРОЈ а не ХЕРОИНЕ – ДРОГЕРАШИЦЕ.
    На основу горе написаног, питам све ауторе оваквог криминалног миљеа, да ли то значи, да је за њих српски народ хероин ( полу синтетичка тешка дрога ) и његова борба за своју државу, своја права и свој опстанак?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *