Nedeljna Kolumna Mirjane Prljević, pod nazivom KOLO-ROD-NI izaziva veliku pažnju, ne samo domaće javnosti već i svih delova sveta gde žive naši ljudi. Nastavljamo saradnju sa cenjenom Mirjanom i naši čitaoci će i u buduće imati priliku da čltaju mudre poruke i pouke koje nam ona prenosi putem Kolumne. Ovog puta imate mogućnost da pročitate u celosti intervju koji smo odradili uz saradnju naše drage Mirjane.
Intervju prenosimu u celosti
BP: Nedeljna Kolumna je izazvala izuzetnu pažnju javnosti, ne samo domaće već i regionalne – šta, zapravo, u
ovom trenutku, za Srbiju predstavlja KOLO-ROD-NI?
MP: Hvala svima koji redovno čitaju kolumnu i komentarišu, jer to je upravo bio moj poziv na aktivizam
svakog građanina, svake osobe koja želi da se sa svoje strane prudruži ovoj konstruktivnoj diskusiji kako da
nam svima bude bolje. Bolje na način da ne čekamo na nekog drugog, već da sami aktiviramo sve postojeće
potencijale i mogućnosti, te se što više međusobno povežemo kako u matici i regionu, tako i dijaspori, te
udružimo u našim rešenjima za bolje danas i još bolje sutra. Da ne čekamo na državu, na neke druge ljude, na
Evropsku uniju, Rusiji ili Kinu, već da sami uzmemo stvari u svoje ruke i uhvatimo se u koštac sa ozbiljnim
izazovima sadašnjeg trenutka. Ljude od znanja i umeća imamo, mladost je uz nas, trebamo se nametnuti svi
zajedno kao glas građanina ove zemlje sa aktivnim rešenjima i da se bez naše saglasnosti ne mogu uvoditi mere
i sprovoditi namere koje su kontra zdravog razvoja našeg društva i zemlje. Vratiti javne debate u svako mesto,
tražiti od medija da se i naš glas čuje, i da svim raspoloživim argumentima, ne populistički i ponizno, već
kulturno i dostajanstveno branimo svoj Rod našim odlukama, našim merama, našim znanjem.
BP: Koja je glavna poruka i pouka koju Kolumnom prenosite onima koji imaju želju da pročitaju i razum da
pojme napisano?
MP: Na prvom mestu, rekla bih da je pouka da ništa nije onako kako izgleda i da stalno trebamo postavljati
pitanja, tražiti odgovore, otkrivati sami sebe večne istine, upravo one istine koje se nekad kriju u malim stvari, a
ponekad u velikim. Zato ja stalno ukazujem na procese koje živimo, cikluse u kojima se nalazimo, percepciji
realnosti koja je svugde oko nas i u nama, i koliko je važno pravilno razumeti pojmove i kategorije koji nam se
serviraju. Vidimo svi da je puno ekstremnih sučeljavanja mišljenja oko nas, puno je naboja za i protiv, i moja je
glavna poruka u stvari da što više harmonizujemo sve što čujemo i sve što nas dotiče u našem svakodnevnom,
da slušamo svoju unutrašnji glas srca i Uma. Tek onda da delujemo aktivno u svom okruženju.
BP: Jednom prilikom ste mi rekli da su Država i građani nalik slagalici koja tvori jedno društvo. Koji dio
slagalice nedostaje da Srbija krene putem prosperiteta?
MP: Srbiji u ovom trenutku nedostaje ona prva i najvažnija stvar, to je slika kojom svaka slagalica sebe
definiše. Ja tu sliku ne vidim. Vidim deliće slagalice koju mi kao građani, svako u svom domenu, pojedinačno i
parcijalno možemo da sagledavamo jer imaju direktan uticaj na naš život. Ne vidim šta tačno naši predvodnici
vlasti žele da nam poruče, kakvu Srbiju nam nude, kakvo društvo nam žele i kojim putem da krenemo u
narednih sto do dvesta godina. Tu stratešku dimenziju sadašnjeg trenutka ja ne vidim. A, ona je, sa druge strane,
neophodna kako bi današnji trenutak imao smisla i jasnoće, kako bi svaki naš građanin i u zemlji i u dijaspori
mogao da sagleda svoj potencijalni doprinos razvoju zemlje u narednom periodu. Lično ne vidim dovoljno
podrške inovativnosti i inventivnosti u rešavanju izazova koje nam je Covid-19 doneo sa sobom. Pored oblasti
medicine, u kojoj vidimo veoma aktivnu ulogu države u izgradnji što većeg broja bolnica, laboratorija i drugih
važnih mera, izuzetno su skromni u pružanju i osmišljavanju sistemskih mera u domenu ekonomije, industrije i
regionalnog razvoja. Nemamo dovoljno integralnosti kada su pitanja kriznog menadžmenta u fokusu i volela
bih da se šira zajednica uključi mnogo, mnogo aktivnije u mere koje Vlada sporovodi, i to ne kad ih izglasa, već
pre toga, u samom začetku tih mera na nivou predloga. Jedino tako aktivni građanin može da ima slobodu
izbora i odlučivanja.
BP: Otkrili ste nam da će uskoro javnosti biti dostupan poslovni roman pod nazivom Novi algoritam Srbije. Pošto
ste koautor, možete li nam otkriti neki detalj?
MP: Sa radošću vas obaveštavam da je Poslovni roman od pre par dana u prodaji u pretplati, te da je u januaru
najavljen i početak prodaje u knjižarama. Radnja romana se dešava u Srbiji 2043. godine kada se kreće sa
jednom isprepletanom pričom gospodina Burbulovića, koji za svoj celokupan doprinos razvoju Srbije dobija
nagradu za životno delo, i procesa sazrevanja kroz koji prolazi njegova praunuka Tara do svog master zvanja.
Na tom putu govorimo o više kategorija iz poslovnog sveta koje na različite načine definišu naš rad, kao što su
kompetencije, veštine, studije, služenje, upravljanje, želje i drugo, I sve to iz ugla svakog građanina, bez obzira
da li rukovodi svojim domaćinstvom ili nekom organizacijom. Sve počinje od Diska Principa, Potreba i
Vrednosti koji nas definiše na ličnom nivou, a zatim, kroz roman poziva da prepoznamo svoje mesto i poziciju
u matrici razvoja durštva. Proces koji trenutno živimo, prepoznat kao proces digitalne transformacije, je analiziran sa aspekta svakodnevnog života i primera koji smo i sami proživeli. Naša knjiga je upravo poziv da se i na ovaj način motivišu naši građani u svom traženju u poslu i životu, kako na mikro tako i makro nivou.
BP: Naši čitaoci su primetili da ste često puta na kraju Kolumne kao zaključak pisali kratko ”4S.” Šta predstavlja
4S?
MP: Svi oni koji prate moj rad su do sada saznali da se svaka ozbiljna Strategija Pozicioniranja definiše u svojoj
suštini kroz pojam Jedinstveni Prodajni Predlog (USP). To je uvek jedna rečenica ili više reči u nizu koji
definišu suštinu celokupne strategije i njenu poruku zarad buduće realizacije, kako organizaciona strategija, ona
za pojedinca ili region, tako i strategija na državnom nivou. Naš Rod nam je ostavio originalnu JPP ili
Jedinstvenu Poruku Pozicioniranja naše zemlje i društva i ja tu nemam šta da dodam. Za mene je to vrhunska
poruka svakome od nas ko živi u zemlji Srbiji i ko uvek svoju zemlju i svoj Rod postavlja na prvo mesto. Zato
4S, jer Samo Sloga Srbina Spašava. To su ozbiljne reči koje pozivaju na jedinstvo, opominju da ne skrenete sa
puta ljubavi prema svom narodu i zemlji, i da čeličite svoj duh zajedništva ma kakve teškoće i izazovi se našli na
našem putu, te održati zajednicu porodice, društva i zemlje jer svi mi imamo po jedan delić slagalice. Vrednost i
snaga nam rastu udruživanjem i delenjem znanja i iskustva. Tako ostvarujemo i Kontinum Roda na nivou svesti
spoznaje zašto je život najdragoceniji dar koji smo od Boga dobili.
BP: Gde vidite Srbiju u narednih 10 godina u domenu strateškog pozicioniranja?
MP: Moram da priznam da mi je jako žao što dosta kopiramo i prenosimo tuđa rešenja kao odgovor na krizni
period koji živimo. Srbija nema jasnu višedecenijski definisanu strategiju objedinjenog razvoja države, i to se
sada vidi kao ozbiljan nedostatak državničke vizije. Strategija, sama po sebi, je ozbiljan štit. Mi taj štit nemamo.
Ono što ja vidim je segmentiranost i parcijalnost, ad-hoc mere i personalizacija vlasti na svim nivoima. Ako
uspemo da probudimo aktivnog građanina, stanovnika koji stremi ka Srbiji kao uspešnoj zemlji u kojoj životni
standard omogućava zdrav i bezbedan život, onda vidim Srbiju koja živi. Ako vlada nastavi sa nesistemskim
merama, odnosno da se ponaša kao refleksija dešavanja na spoljnom tržištu, bićemo Srbija u izumiranju.
Analizom broja stanovnika koji napušta našu zemlju, stopom mortaliteta, naglim osiromašenjem stanovništva
usled krize, merama koje se retroaktivno donose na polju poreske politike, slabom stopom povratka naših ljudi
iz dijaspore u zemlju, te stalnim fokusiranjem politike vlade na direktnim stranim investicijama a mnogo manje
na oživljavanju sistemske podrške domaćoj proizvodnji, inovativnim rešenjima poput 1200 gradova u tranziciji i
4000 dopunskih valuta koje sve više ovladavaju svetom u zemljama čiji se stanovnici i privrednici bore da nađu
nova rešenja nezavisno od zvaničnih politika njihovih vlada, postaćemo pasivno društvo umrtvljene privrede,
znanja i životnog razvoja. Ovo je vreme ozbiljne transformacije koje zahteva transdisciplinarni pristup i
multidimenzionalno sagledavanje razvoja zemlje i društva i ako to sada ne učinimo, imaćemo silu inercije
zaostajanja u razvoju zdravog jezgra društva koje nam i ovako jeste slabo. Bez tog srca, uma i duha kojeg čine
kako mladi, tako i oni koji znaju svoj posao, biće jako teško gledati sve novoizgrađene puteve, mostove, bolnice
i zgrade. Jer onda se sasvim prirodno postavlja pitanje Vladi, a kome ih onda gradite i namenjujete?
BP: Mogu li Kolo i Rod da spasu Srbiju?
MP: Mogu i trebaju, i to u onom trenutku kada se prepoznaju u svome Rodu, spoznaju u srcu, umu i duhu, i ujedine
u Kolu. Dozvolićete mi da sada citiram i uvaženog gospodina Miodraga Dražića iz Novog Sada koji nam je
upravo danas poslao poruku koju svi znamo, ali uz dodatno pojašnjenje sa kojim sam ja u celini saglasna.
Lepota će spasiti svet, rekao je. – Da, ali ne fizička lepota i ne lepota kao skup ljudskih vrlina, već lepota
spoznaje JEDNOG. Naša sela su sve praznija i tužnija, hajde da se udružimo i oživimo ih ne za jednu sezonu,
već sistemski i na vekovno zdravlje. Hajde da pravilno razumemo digitalnu transformaciju i inovativnim
rešenjima povežemo sve što je još uvek zdravo u našoj ekonomiji, industriji i društvu, pa da posejemo seme
koje će dati klicu života budućnosti našeg Roda, da ne čekamo na strance i njihova ulaganju (uz ozbiljne mere
podrške vlade), već da se izborimo sami za rešenja koja će biti rezultat naše pameti, zalaganja, kapitala i znanja.
BP:Kakvi su Vaši planovi za 2021.godinu?
MP: Planovi su tu da se u tajnosti duše svakog od nas definišu, neguju i realizuju, a od aktivnosti ću svakako
nastaviti sa serijalom TESLA SQUARE i kolumnom KOLO-ROD-NI, konsultacijama sa firmama i
organizacijama koje imaju potrebu da (re)definišu svoje strateške pozicije u poslovanju i pružiti maksimalnu
podršku svoj braći i sestrama na njihovom putu harmonizacije svakodnevnih izazova sa ciljevima koje smo sebi
postavili.
Kao što svima nama poručuje naša draga Mirjana Prljević-definišimo se, negujmo i realizujmo ono što posedujemo. Naše mogućnosti su beskonačne, samo ako ih kanališemo na pravi način i prepoznamo važnost trenutka za delovanje.
Razgovor vodio: Bojan Milić