Legija traži novo suđenje u slučaju “Budva – Stambolić”
Kakvi su izgledi da neki od najvećih pravosnažno presuđenih krivičnih procesa, upamćeni kao „suđenja veka”, ožive nakon gotovo dve decenije u ponovljenom postupku, zbog novih dokaza, pitanje je koje javnost sve češće postavlja zbog već podnetih i nekih najavljenih zahteva za nova suđenja.
U jednom od takvih predmeta, trenutno je na potezu Ustavni sud Srbije. Odbrana bivšeg komandanta Jedinice za specijalne operacije Milorada Ulemeka Legije, osuđenog na kazne po 40 godina zatvora u četiri procesa, podnela je ustavnu žalbu pošto su Viši sud i Apelacioni sud u Beogradu odbili njegov zahtev za ponavljanje postupka u predmetu ubistva Ivana Stambolića i pokušaja ubistva Vuka Draškovića u Budvi 2000. godine, u kojem je, kako se tvrdi žalbom, „presuda doneta pogrešnom primenom zakona”.
Uz zahtev su podneli tri nova dokaza, koji, kako tvrdi Ulemkov advokat Aleksandar Kovačević, nisu bili poznati pre konačne presude na kaznu od 40 godina zatvora, koja je izrečena Ulemeku po optužbi za organizovanje, i bivšem pripadniku JSO-a Branku Berčeku, koji se tereti kao izvršilac.
Osim što je u tom predmetu, tokom celog procesa dugog pola decenije, Ulemek, kao i ostali, negirao bilo kakvu vezu s krivičnim delima za koja je potom pravosnažno osuđen, ustavnom žalbom se tvrdi da je presuda doneta „retroaktivnom primenom strožeg Krivičnog zakona Srbije, izmena od 1. marta 2002. godine, kojima je prvi put propisana kazna zatvora u trajanju 40 godina, kao najstroža, nakon što je u novembru 2001. godine, tadašnjim saveznim zakonom, ukinuta smrtna kazna”.
Advokat Kovačević naglašava da se zakonska načela, sudska praksa i pravna teorija ne slažu s tim da je takva primena krivičnog zakona moguća.
– U zahtevu za ponavljanje postupka, kao i po ustavnoj žalbi, odbrana je predočila dve presude Vrhovnog suda Srbije kao suda trećeg stepena, gde je ljudima po službenoj dužnosti preinačena kazna od 40 godina na 15 godina zatvora upravo po tom osnovu koji mi ističemo. Tu već dolazimo do diskriminacije, jer zakon mora da se primenjuje pođednako na sve – kaže Kovačević.
Odbrana podnela tri nova dokaza, koji nisu bili poznati pre konačne presude od 40 godina zatvora
On dodaje da je ustavna žalba predata u avgustu prošle godine, a ukoliko bi bila odbijena, predstoji predstavka Sudu za ljudska prava u Strazburu.
U novembru 2001. godine, kako objašnjava Kovačević, došlo je do izmene tadašnjeg Krivičnog zakonika Savezne Republike Jugoslavije, kojim je kao vrsta kazne ukinuta smrtna kazna kao najstroža kazna za krivično delo teškog ubistva.
– Pošto su saveznim zakonom bile određene vrste i visina krivičnih sankicija, posle ukidanja smrtne kazne je u tadašnjem KZ Srbije, koji je bio podređen saveznom, ostala kao najstroža kazna od 15 godina zatvora i taj zakon je morao biti primenjen u ovom predmetu jer je od novembra 2001. godine do marta 2002, kad je izmenjen republički Krivični zakon, najstroža zaprećena kazna bila 15 godina zatvora – ističe Kovačević.
Situacija je, po njegovim rečima, bila ista i u Crnoj Gori, koja je u tom periodu bila članica SRJ, odnosno, i tamo je „u periodu koji je odbrana naznačili, važilo da je najstroža kazna bila 15 godina zatvora”, o čemu su dostavili presudu Apelacionog suda Crne Gore iz 2011. godine.
– Zakon je jasan: ukoliko se zakon jednom ili više puta menja, primeniće se onaj koji je najblaži po optuženog. Ovde je, dakle, reč o pogrešnoj primeni zakona, plus što je koleginica Zora Dobričanin Nikodinović, koja brani Branka Berčeka, podnela zahtev za ponavljanje postupka zbog novog dokaza vezanog za krvnu grupu koja se ne slaže s onim što je navedeno u presudi – izričit je advokat Aleksandar Kovačević.
– Daleko od toga da bi Ulemek izašao na slobodu, s obzirom na to da je osuđen na 40 godina zatvora jedinstveno, odnosno u još tri predmeta, ali, jednostavno, zakon mora da se poštuje i bude jednak za sve. Viši sud u Beogradu, a potom i Apelacioni sud, odbili su zahtev za ponavljanje postupka a da se u svom obrazloženju ni u jednom trenutku ne osvrću na dve odluke Vrhovnog suda Srbije koje su priložene i presudu Apelacionog suda Crne Gore. Oni konstatuju da su navodi o pogrešnoj primeni zakona cenjeni u redovnom postupku kad je vođen, i da to nisu novi dokazi. To, međutim, nije istina, te odluke koje su naknadno dostavljene, nisu bile poznate odbrani u tom trenutku – naglašava Legijin branilac.
S druge strane, dve presude nekadašnjeg Vrhovnog suda Srbije, koje je odbrana priložila uz zahtev i žalbu, pokazuju, kakonavode, da je tada najviši sud, koji je bio i sud trećeg stepena, istovremeno po tom žalbenom osnovu donosio po službenoj dužnosti presude u korist okrivljenih u pojedinim predmetima, a u ovom predmetu odbijao žalbe Ulemeka i ostalih osuđenih na najviše zatvorske kazne uvedene novim KZ-om.
Predstavka Strazburu zbog oduzimanja kuće
Ulemekova odbrana je, kako nam je rekao advokat Aleksandar Kovačević, podnela predstavku Evropskom sudu za ljudska prava, zbog presuda kojima je Ulemeku trajno oduzeta imovina, porodična kuća na Košutnjaku u Beogradu.
Kad bi eventualno bila prihvaćena ustavna žalba Ulemekove odbrane, suđenje u predmetu „Budva–Stambolić” bilo bi ponovljeno i u odnosnu na ostale okrivljene, a u istom procesu „beretke” Duško Maričić i Nenad Bujošević osuđene su na 30, odnosno 35 godina zatvora, na po 15 godina bivši načelnik Resora državne bezbednosti Radomir Marković po optužbi za pomoć učiniocima, bivši pripadnici „crvenih beretki” Nenad Ilić i Leonid Milivojević za saučesništvo, dok je po optužbi za neprijavljivanje počinilaca, na četiri godine zatvora bio osuđen bivši načelnik bezbednosti JSO-a Milorad Bracanović.
Izvor: Dnevnik/ J. Jakovljević