Srbija godišnje gubi i do dve milijarde evra godišnje za sve mlade koji napuste našu zemlju odlazeći u inostranstvo, pokazuju rezultati istraživanja pod nazivom “Troškovi emigracije mladih iz Srbije” koje je sproveo Institut za razvoj i inovacije uz podršku Vestminister fondacije za demokratiju.
Tačan broj onih koji odlaze nije poznat, ali procene OECD-a i UN su da godišnje iz naše zemlje ode i do 49.000 ljudi.
Istraživači su postavili tri ključna pitanja na koje istraživanje odgovara.
Trošak na obrazovanje – do 1,2 milijarde evra
“Najdirektniji troškovi sa kojima se društvo susreće jeste gubitak uloženih sredstava u obrazovanje. Njih smo posmatrali kumulativno“, objašnjava direktor Instituta za razvojh i inovacije Nenad Jevtović koji dodaje da su troškovi srednjoškolskog obrazovanja koje je trajalo četiri godine i okončano 2018. godine iznosili blizu 21 hiljade evra, dok su troškovi osmogodišnjeg osnovnog obrazovanja oko 13,5 hiljada evra, po učeniku.
Podaci pokazuju da je u školovanje našeg sugrađanina od predškolskog uzrasta, preko osnovne i četvorogodišnje srednje do kraja akademskih studija koje su u proseku trajale pet godina i okončane su 2018. godine, bilo uloženo oko 34 hiljade evra, dok se na osnovu raspoloživih informacija dolazi do grube aproksimacije od oko 55 hiljada evra prosečnog troška ukupnog školovanja jednog doktora.
Kada se pomnoži sa brojem ljudi koji odlazi, troškovi samo za obrazovanje ljudi koji odlaze variraju od skoro jedne do nešto preko 1,2 milijarde evra u jednoj godini, što za Srbiju predstavlja veliki gubitak. Poređenja radi ukupan izvoz informaciono-komunikacionih usluga u 2018. godini iznosio je 1,1 milijardu evra, dok se izvoz celokupnog sektora poljoprivrede u rodnim godinama kreće oko 900 miliona evra.
Gubitak potencijalnog BDP – 897,3 miliona evra
“Dobijeni rezulatati pokazuju da je direktno i indirektno, usled nemogućnosti da se godišnji odliv stanovništva spreči njihovim zapošljavanjem, generisan godišnji gubitak bruto dodate vrednosti iznosi oko 897,3 miliona evra, što čini oko 2,1 odsto BDP iz 2018. godine“, objašnjava Jevtović.
Kada se samo ove dve sume – trošak za obrazovanje i trošak koji se meri gubitkom potencijalnog BDP, saberu, dobije se cifra od preko dve milijarde, a to je najkonzervativnija moguća procena.
Ipak, postoje i pozitivni efekti emigracija.
Na strani pozitivnih efekata emigracionog toka, najznačajniji benefit jesu doznake. Po visini učešća doznaka u BDP Srbija se nalazi u samom vrhu evropskih zemalja, tačnije uz Albaniju na prvom mestu, sa učešćem između pet i šest odsto BDP. Ova sredstva imaju važnu ulogu u nacionalnoj ekonomiji, ali kao generator budućeg razvoja ili dodatnog rasta moći će da se posmatraju tek kada se pomenute doznake u Srbiji budu koristile za investicije, što u ovom trenutku nije slučaj.
Izvor: 021