Srbiji su zvanično bez posla 22 doktora ekonomskih nauka. Oni ujedno čine i najmasovniju grupu među najobrazovanijim građanima, koji su evidentirani u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Prosečno imaju oko 45 godina, a na birou rada su u proseku oko 34 meseca. Interesantan je, međutim, podatak da je baš prošlog meseca jedan među njima dobio poslovnu ponudu, zahvaljujući posredovanju NSZ-a. Istog meseca jatu doktora ekonomskih nauka na birou se pridružio još jedan novi član. Za njima „kaskaju” i doktori medicinskih nauka. Njih je devetoro. Prosečno na posao čekaju 28 meseci i imaju 36 godina. Minulog meseca jedan doktor sa najvišim stepenom stručnosti dobio je posao. Na evidenciji su i naučni istraživači filologije/doktori nauka filološke nauke. Njih ima jedan manje od doktora medicinskih nauka, a zahvaljujući NSZ-u dvoje ih se zaposlilo ovog juna. Na listi je i sedam doktora pravnih nauka, isto toliko naučnih istraživača biologije, pet doktora nauka filozofije… Iako bi bilo očekivano da se o sve njih poslodavci otimaju, u praksi to očito nije tako. Jer, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje na posao u Srbiji čeka 151 doktor nauka različite struke, od kojih su 92 žene. Statistika potvrđuje da su ekonomija i pravo, a potom i medicinske i društvene nauke, oblasti za kojima vlada najveće interesovanje onih koji se odluče da steknu osmi stepen stručnosti, ali i da su upravo oni ti koji tek ponekad mogu da očekuju zaposlenje posredstvom biroa rada. Od 151 nezaposlene osobe, sa najvišim stepenom stručnosti, posao je preko biroa rada dobilo tek njih 15, ali postoje i oni koji su na evidenciji samo pro forme, jer očekuju nekakve olakšice ili vizu za srećnije mesto gde će njihova diploma imati veću težinu.
Prema najnovijem izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, od ukupno 137 zemalja Srbija se po indikatoru „kapacitet za zadržavanje talenata” nalazi na 134. poziciji. Kako je nedavno podsetio prof. Dragan Lončar, prodekan za saradnju sa privredom sa Ekonomskog fakulteta, oko 35.000 ljudi godišnje napušta Srbiju, a kao primer ulaganja države naveo je podatak da se u školovanje jednog doktora ulaže oko 55.000 evra.
– I pored toga, razlozi njihovog odlaska su dominantno ekonomske prirode, ali značajan udeo imaju nezadovoljstvo ambijentom i odsustvo perspektive. Istraživanje Instituta za razvoj „Troškovi emigracije mladih iz Srbije” pokazalo je da državni troškovi odlaska mladih iznose 1,2 milijarde evra godišnje, što čini nešto manje od tri odsto BDP-a – podsetio je prof. Lončar, i dodao da se ulaskom u EU neće okončati odliv mozgova iz zemlje što se može videti na primerima Bugarske, Rumunije i Hrvatske.
Osim onih sa najvišim stepenom stručnosti, u Srbiji sličnu muku oko zapošljavanja muče i ljudi sa završenim fakultetom i masterom. Krajem juna na evidenciji je bilo 4.025 diplomiranih pravnika, 3.781 diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije, 2.926 diplomiranih ekonomista, 2.383 doktora medicine, 1.189 doktora stomatologije, 66 mastera ekonomskih nauka, 21 master likovnih umetnosti, 20 specijalista politikologa… U NSZ-u potvrđuju da najteže do posla dolaze profili u kojima postoji daleko veći broj onih na evidenciji, nego što je broj slučajeva zapošljavanja, odnosno prijavljenih potreba. Među njima su profesori defektologije za osobe s poremećajima u ponašanju, specijalisti strukovni vaspitači, istoričari i master istoričari, diplomirani politikolozi za međunarodne poslove, diplomirani socijalni radnici, diplomirani i master likovni umetnici, profesori ruskog jezika, diplomirani istoričari umetnosti…