NAREDNI PREMIJER SRBIJE?

“Ne bih prihvatio ništa ispod premijerske pozicije”

Imam viška samopoštovanja, ne znam da li bih išta prihvatio ispod premijerske pozicije, rekao je lider Stranke pravde i pomirenja Muamer Zukorlić za B92.net.

On je u intervjuu za B92.net govorio za kakvu pravdu i pomirenje se zalaže, koja je razlika između njega, Ljajića i Ugljanina i zašto na izbore izlazi u koaliciji sa Demokratskom partijom Makedonaca.

Kako biste građanima objasnili za kakvu vrstu pomirenja i pravde se zalažete? Koliko je ta ideja o pomirenju uspela da zaživi otkad ste u politici?

Posle stotina godina ratova i raznih oblika nacionalizma, šovinizma i antagonizma treba da otvorimo novu stranicu na svim relacijama na Balkanu. Za mene je posebno zanimljiv odnos srpskog i bošnjačkog naroda. Jedan od ključnih ciljeva SPP je to. Međutim, kod nas pomirenje je širi kulturno-etnički pojam koji podrazumeva skladnost unutar sebe, među komšijama, u kolektivu. Mi verujemo da ovaj cilj nema alternativu, iako smo svesni da će put do tog cilja biti težak, jer je mnogo toga što nas opterećuje iz bliže i dalje prošlosti. Osećaju se refleksije našeg delovanja, od poruka koje dobijam putem društvenih mreža, ali i komunikacije iz drugih manjinskih zajednica, jer je SPP postala stožer manjinskih stranaka. Nastavljamo borbu manjinskih zajednica u Srbiji, trećina je manjinskih pripadnika u zemlji, a u parlamentu ih je samo sedam odsto.

Početkom marta pozvali ste na jedinstvenu bošnjačku listu, ali su Ljajić i Ugljanin to odbili. Kako ste to protumačili?

Bio je interes da imamo zajedničku listu, jer i Srbi imaju zajedničku listu u Novom Pazaru, Srbi na severu Kosova, Albanci u Preševskoj dolini, to bi bilo koncentrisanje snaga i mi bismo u takvoj koncepciji imali između 10 i 12 poslanika u Narodnoj skupštini. Nažalost, niti Ugljanin niti Ljajić nisu imali kapaciteta za to. Nije teško shvatiti da je Ljajićev interes bio da lagodno bude na listi Aleksandra Vučića i da lično stranački interes stavi ispred nacionalnog bošnjačkog. Neka birači odluče kako će se prema tome ophoditi.

Ugljanin je bio jako negativan i uvredama je odbio našu ponudu, zato što je njegova koncepcija politike antagonizacija i konfliktnost i njemu ne odgovara politika pomirenja. Kada je miran, njegovi nedostaci se mnogo jasnije vide, nego kada se digne prašina u svađama. Ostavili su jedinu mogućnost obnove bošnjaštva u Sandžaku pobedom SPP-a. Ako nećete zajedno – sad ćemo da vas pobedimo.

Imamo ljude koji 30 godina dominiraju politikom iz Sandžaka, a mi i dalje imamo najnerazvijeniji prostor, najgoru infrastrukturnu mrežu i najgoru elektro mrežu. Imamo grad sa 120.000 stanovnika koji nema ni tramvajsku ni železničku prugu, a ni gasovod. Da ne poverujete koliko je ovaj prostor zapostavljen, imali su priliku da 30 godina nešto urade. Mi smo jedina regija sa toliko stanovnika u kome 30 godina nije otvorena nijedna fabrika. To je jedan politički zločin, posle toga nešto obećavati je besmisleno.

“Mi smo pacifiziran narod, kulturan i sa tradicijom”

Možete li ukratko da objasnite razliku između Vaše politike, Ugljanina i Ljajića?

To su dve politike koje su delile ovaj narod, s tim što je Ljajićeva politika bila ta koja je predstavljana kao naklonjena Beogradu i to je izgledalo konstruktivno u pogledu Beograda, ali je to bilo destruktivno u pogledu Bošnjaka i Sandžaka. Tu se ništa nije desilo u korist Bošnjaka. Ugljanin je bazirao svu svoju politiku na nekoj vrsti vrlo primitivnog nacionalizma i podizanja tenzija kad on lično nije zadovoljan. Ako ima nešto od vlasti, on je miran i fin, tada ga ništa ne zanima od nacionalnih ciljeva. Kada nema vlasti, onda on ima zapaljivu retoriku. Mi smatramo da je i jedno i drugo destruktivno, i poltronski koncept i destruktivni, zapaljivi koncept. Oni nisu odraz duha Bošnjaka, mi smo pacifiziran narod, kulturan i sa tradicijom. Ako taj narod na taj način predstavljate, činite mu veliku nepravdu.

Lošim odnosima sa većinskim stanovništvom doprinosili su neki predstavnici Bošnjaka koji su umesto da budu predstavnici Sandžaka u Beogradu, bili predstavnici Beograda u Sandžaku. Mi smo pokazali naš koncept ne poltronstva, nego partnerstva.

Stranka pravde i pomirenja prvi put je u prošlom sazivu parlamenta imala dva predstavnika. Šta biste izdvojili kao rezultate u zalaganju za unapređenje položaja Bošnjaka u najvišem zakonodavnom telu?

Drastično smo promenili sliku bošnjačke zajednice, naše kulture, našeg identiteta pre svega u Skupštini, ali i pred srpskom javnosti. Kad smo tek ušli u parlament, osećali smo se kao stranci. Napravljen je jedan veliki kulturno-civilizacijski pomak, što je meni važnije od stranačkog interesa. Svako pitanje problema smo delegirali i to ne samo za bošnjački narod. Uradili smo planove razvoja Novog Pazara, Tutina, Sjenice i Nove Varoši i to su ozbiljne studije i sada i ih delimo narodu, to je naša ponuda narodu. Ako pobedimo na izborima, ta naša ponuda postaje obligaciona i naš ugovor sa narodom. Ljudi će tačno znati šta smo obećali, što je novina jer ljudi više vole da se posle izbora zaboravi ono što su obećali.

Na parlamentarne izbore izlazite u koaliciji sa Demokratskom partijom Makedonaca. Koji su vas ciljevi ujedinili na zajedničku listu?

Mnogi su me pitali zašto baš oni, ja kažem – zato što su bili brži i pametniji od ostalih. Prepoznali su nas i odmah se javili. Mnogi su se pokajali što nisu, ali je lista već bila predata. Zato pravimo partnerske sporazume na lokalu. Ja sam zastupao problem Makedonke koja je udata za Hrvata, dete im je invalid, koga su pretukli huligani. To su pokušali da zataškaju u bolnici i policiji. Majka je pozvala i mi smo u Narodnoj skupštini govorili o tome, bez obzira što oni žive u Vojvodini. To je odjeknulo u makedonskoj zajednici, videli su da ima neko ko nije trgovac. Oni su prepoznali nas kao stožer, jer to je jedna mala stranka koja nije bila prepoznata. Mi ih nismo tretirali kao da smo mi veliki, a oni mali. Na narednim izborima ćemo sigurno okupiti bar pet manjih stranaka koje će biti sa nama na listi.

Kad smo menjali ime stranke iz Bošnjačke demokratske zajednice Sandžaka u Stranku pravde i pomirenja, prijatelji su mi rekli da rizikujem da izgubim svoje, a da ne dobijem druge simpatizere. Ja sam dokazao da mogu sačuvati svoje i dobiti druge. To nije lako i ne događa se tako brzo, ali imamo i listu na pokrajini u Vojvodini i tamo ćemo učesvovati sa drugim udruženjima i strankama.

“Ne znam da li bih prihvatio ništa manje od premijerske pozicije”

U kom resoru vidite sebe posle izbora i da li biste mogli da postanete deo vlade?

Nisam sebe video u izvršnoj vlasti, ali imam viška samopouzdanja i samopoštovanja, ne znam da li bih išta prihvatio ispod premijerske pozicije. Ali u svakom slučaju verujem da ćemo učestvovati u izvršnoj vlasti, jer ćemo biti nezaobilazan partner po svemu što jesmo, ali i po rezultatima.

Promene izbornog zakonodavstva će, prema mišljenju nekih, olakšati put manjinama u republički parlament, dok drugi ocenjuju da će biti “manje bačenih glasova” i da će manjinama biti teže da dobiju predstavnike u skupštinskim klupama. Šta Vi mislite o tome?

Moj zahtev je bio da se smanji broj potrebnih potpisa za listu, jer nije normalno da vam treba 1.000 potpisa da registrujete manjinsku stranku, a za izbore vam treba 10.000 potpisa kao većinskim strankama. To nije izbalansirano, moj predlog je bio da bude 5.000 potpisa, a neke stranke traže čak i 3.000.

Kako biste ocenili saradnju Vaše stranke i SNS?

SNS je za sada najjača srpska stranka, a SPP najjača bošnjačka stranka. Sasvim je jasno da dve stranke dva naroda budu upućene na saradnju, bez obzira na ideološke razlike. Na toj osnovi smo mi uspostavili saradnju tokom prošlog mandata. Bili smo mnogo uspešni, ali ima i mnogo čega što nismo stigli da uradimo i to će biti potrebno da, nadam se, u budućem mandatu popravimo. Ispostavilo se da je to vrlo teška saradnja, jer dolazimo sa vrlo teških etničkih i ideoloških gledišta.

Više je bilo dobroga, nego lošega. Imate nekada na nižim nivoima one koji zamute vodu. Imamo iskustvo sa obaranjem naše liste na Paliluli, jer je tamo neko odlučio da nam ne da da predamo listu, bez obzira što smo sve uslove ispunili. Daju nam zaključak da imamo sve potpise, posle kažu da nemamo. Prikupimo dodatak, kažu ne fali vam 80 potpisa, kao što smo rekli, nego 150. To jeste jedan od problema SNS, da se obračuna sa lokalnim kabadahijama koji štete ugledu i interesima te stranke.

“Aerodrom u Sandžaku, pruga, gasovod”

Razvoj Sandžaka, ekonomski i infrastrukturni problemi i depolitizacija Bošnjackog nacionalnog veća, položaj Bošnjaka – čini se da su pitanja u svakom izbornom ciklusu. Šta je realno da bi moglo da se reši ili počne rešavati ukoliko ponovo budete u parlamentu?

Mi smo definisali naše ciljeve, dakle aerodrom u Sandžaku, pruga, gasovod, raskršće auto-puteva. Poput puta koji je projektovan preko Peštera prema moru, ali nam je potreban i auto-put od Sarajeva prema Novom Pazaru. Onog trenutka kada Sandžak postane raskršće auto-puteva, možemo očekivati razvoj po modelu Luksemburga. Osnovati što pre naučno-tehnološki park u napuštenim zgradama kasarne u Novopazarskoj banji, to je predlog koji smo i formalno stavili.

Što se tiče BNV, nije ga teško depolitizovati, ali je potrebna politička korektnost i iskrnost. Ako imate Ugljanina koji tvrdi da je Srbija fašistička tvorevina i Ljajića koji potpredsednik Vlade, a čine vladajuću većinu u veću, onda o čemu govorimo. Radi se o neiskrenosti, da se prave interesna partnerstva gde se opšti državni interes stavlja u drugi plan, ali se preferira partijski interes.

Kada govorimo o lokalnim izborima i bošnjačkim liderima, čini se da se najveća bitka uvek vodi u Novom Pazaru. U Prijepolju ste prethodne četiri godine bili na vlasti… Kakva je situacija u sandžačkim opštinama, šta birači očekuju od Vas u narednom periodu i šta je ono što im realno možete ponuditi? Šta je poruka za birače na lokalu?

Očekujem uspeh i pobedu u većem delu Sandžaka. U Pazaru takođe očekujem da budemo prvi, u Sjenici isto tako iako su žestoke borbe. U Tutinu je najteže jer tu situacija političko-civilizacijski jako kasni, u usponu smo apsolutno. Zato imate držanje te osovine Ugljanin-Ljajić iz straha od naše ekspanzije, ali ona dolazi bez obzira kojim intenzitetom.

Šta znači “nova stranica budućnosti u Sandžaku” koju ste najavili u Brodarevu?

Advertisements

To je naša politika obrnove nacionalnog i građanskog jedinstva, imaćemo afirmaciju strateških projekata, imaćemo situaciju na kursu pomirenja u odnosu sa srpskim narodom i svim drugim strukturama i definitivno se našom pobedom otvara nova stranica na prostoru Sandžaka, ali mislim i cele Srbije.

Izvor: b92.net

Advertisements

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *