NATO bombardovanje Jugoslavije bilo je neprijatno odstupanje od kog je danas svakog sramota, ocenio je povodom dvadesetogodišnjice ove intervencije novinar BBC-ja Džon Simpson koji je 1999. godine za britanski javni servis izveštavao iz Beograda.
Što se unutrašnje politike u Srbiji tiče, stvari se nisu mnogo promenile, ocenio je Simpson.
Bilo je to neprijatno iskustvo od početka do kraja, koje je danas gotovo sasvim zaboravljeno – ovako novinar BBC-ja, koji je eksplozije NATO bombi gledao svojim očima, opisuje burno proleće od pre dve decenije.
Prema njegovim rečima, akcija nije bila ni izbliza efikasna kako su se tome nadali svetski lideri, a završila se tako što je Rusija spasila NATO, ubedivši beogradske vlasti da se povuku s Kosova.
“Iako je 500 srpskih civila ubijeno, a uništenje obuhvatilo mostove, vojne objekte, elektrane i, što je nečuveno, kinesku ambasadu – pametne bombe i krstareće rakete koje je NATO koristio nisu bile uspešne u uništavanju srpske vojne opreme i naoružanja. Većina tenkova i vozila koje je NATO tvrdio da je pogodio, bile su samo makete”, kaže novinar BBC-ja.
Simpson se posle dvadeset godina dobro seća i mladog ministra informisanja iz redova ultranacionalista, koji mu se u pamćenje urezao po dečijem licu i zapaljivim izjavama. Zapadni novinari su, kaže, Aleksandra Vučića tada doživljavali kao istinsku pretnju.
“Nešto pre bombardovanja, a posle masakra u Srebrenici, kada je ubijeno 8.000 muslimanskih dečaka i muškaraca, Vučić je u Skupštini obećao da će za svakog ubijenog Srbina biti ubijeno 100 muslimana. On se posle žalio da je njegova izjava istrgnuta iz konteksta, ali je teško zamisliti koji bi to mogao da bude kontekst”, kaže Simpson.
Vučić je, prenosi Simpson, promenio svoje stavove, počeo da zagovara ulazak Srbije u Evropsku uniju i na kraju, postao predsednik. Ali u praksi, između starog i novog Vučića, velike razlike po njemu nema:
“Politički se on nije mnogo promenio. Vestminsterska fondacija za demokratiju kaže da je Vučićeva Srbija obeležena represijom medija i državnim preuzimanjem sa političkim standardima koji su daleko od demokratskih normi. Vlada sve više preuzima medije i sada postoji samo jedan nezavisni mejnstrim kanal vesti, televizija N1 koja je povezana sa CNN”.
Iskusni novinar zato zaključuje – Srbija danas, dvadeset godina nakon NATO bombardovanja, neugodno liči na ono što je bila tada.
Izvor: N1/ Miodrag Sovilj