21 april/8 april
Nedelja
CVETI
Danas se završava, šesta nedelja posta, Cvetna nedelja velikim praznikom – CVETI.
Ovog dana Isus Hristos je ušao u Jerusalim. Narod ga je dočekivao s cvećem i zelenilom.
Običaj je da devojke i deca, rano ujutru, odlaze u polja i beru cveće: krupne cvetove margarete – da bi bili lepi i krupni; dren – jaki i zdravi; ljubičicu – mirišljavi i privlačni; vrbove grančice – da svi budu napredni. Ovo cveće se ne unosi u kuću, već se ostavlja u posudama s vodom u dvorištu da prenoći. Deca i mladež s nestrpljenjem čekaju svanuće i zoru da bi prvi stigli do cveća. Veruje se da će se prvom sve želje ispuniti. Ponegde se cveće donosi kući, potapa u vodu sa zlatnim ili srebrnim prstenjem. Tom se vodom deca umivaju.
Ranije je u celoj Srbiji bio običaj da se na ovaj dan šeta okićen cvećem. Do današnjih dana održao se običaj da momak od ubranog cveća napravi buket, u kome svaki cvet ima svoje značenje, i ponose ga devojci. Po tome kojih cvetova ima, ili koji preovlađuju, devojka razaznaje momkova osećanja.
U Šumadiji se momci i devojke sakupljaju na igralištima i raskršćima darujući jedni drugima cveće, a svaki cvet ima posebno značenje. Svi se šale i smeju, ali niko ne igra i ne peva jer traje post.
Odlazak u crkvu od rane zore raširen je u Hercegovini, dok u Popovom Polju ujutru beru dosta mlečike, kite štale i torove, verujući da će krave i ovce imati jače mleko. S mlečikom se varuje i baja i u Bosni. Otkopa se malo mlečika i stavi mrvica hleba i soli, te se tiho kaže: „Ja tebi dajem so i hleb, a ti meni mleka i sira“.
U pojedinim krajevima Srbije i Hercegovine postoji verovanje da od Cveti do Duhova duše pokojnika leže u cvetovima.
Danas se završava šesta, Cvetna, nedelja Časnog posta.
Knjigu Dragomira Antića “Srpski narodni kalendar za godinu 2019/7527” po ceni od 500,00 dinara, možete naručiti preko Fejsbuk stranice Balkanska pravila ili putem mejla info@balkanskapravila.com
Dragomir Antonić (rođen 1948. u Čačku) je srpski etnolog.
Završio je etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Dugo je radio u Etnografskom institutu SANU. Bio je direktor Etnografskog muzeja 2001-2002. godine. Potom radi u sopstvenoj agenciji za etnografske i srodne usluge.
Napisao je više knjiga, kao što su Običajnik kod Srba, Običajni bonton, Posni jelovnik, Sve o afrodizijacima, Bombardovanje se nastavlja i druge.
Snimio je više filmova i TV emisija etnografskog karaktera, a najpoznatiji mu je film o Hilandaru.