Preminuo Džon Mekejn, američki senator i albanski lobista
Vašington — Američki republikanski senator Džon Mekejn, koji je nakon ratnog zarobljeništva u Vijetnamu osvario 35-godišnju političku karijeru, preminuo je u 81. godini.
Mekejn se godinu dana borio sa rakom mozga.
AP ocenjuje da je Mekejn, sa svojim naprasitim osmehom i odlučnošću pilota borbenog aviona, do samog kraja predstavljao neustrašivi i otvoreni glas u vezi sa političkim pitanjima, kao i da je bio nepopustljiv u odbrani demokratskih vrednosti i nepokolebljiv u kritikama na račun predsednika SAD Donalda Tramp.
Navodi se da je Tramp uputio “najdublje saučešće i poštovanje” Mekejnovoj porodici.
Mekejn je šest puta izabran za predstavnika Arizone u američkom Senatu, a dva puta se neuspešno kandidovao na izborima za predsednika SAD.
Barak Obama, koji je kao demokratski kandidat porazio Mekejna 2008, izjavio je da su njih dvojica delili osećaj vernosti američkim idealima. Džordž Buš Mlađi, koji je pobedio Mekejna u trci za republikansku predsedničku nominaciju 2000. godine, nazvao je bivšeg političkog rivala “čovekom dubokih ubeđenja i patriotom najvišeg reda”.
AP navodi da se očekuje da će Mekejn tokom naredne nedelje biti sahranjen na groblju američke Ratne mornarice u Anapolisu u Merilendu, a sahrani bi trebalo da prisustvuje i Buš Mlađi.
“Glas Amerike” navodi da je Mekejn rođen 29. avgusta 1936. godine u američkoj pomorskoj bazi u zoni Panamskog kanala – američkoj teritoriji u to vreme.
Sin i unuk admirala, Mekejn je bio pilot tokom rata u Vijetnamu. Nakon što mu je 1967. godine oboren avion, proveo je više od pet godina u zarobljeništvu.
U zatvoru je često bio mučen, zbog čega je imao trajne fizičke posledice, a dve godine je proveo u samici. U Senatu je bio žestok protivnik surovih metoda ispitivanja osumnjičenih za terorizam.
Izabran je za kongresmena 1982. godine, posle više od dve decenije službe u mornarici, a za senatora 1986. U Vijetnam se vraćao i kao senator i radio na tome da posmrtni ostaci američkih vojnika stradalih u toj zemlji budu vraćeni kući.
“Glas Amerike” podseća da se Mekejn u poslednjem intervjuu koji je dao za srpski servis u aprilu 2017, nekoliko nedelja nakon predsedničkih izbora u Srbiji koju je posetio i u Beogradu čestitao pobedu predsedniku Aleksandru Vučiću, zalagao za veći angažman SAD na Balkanu.
On je tada, na pitanje da li ga zabrinjava sporazum koji je Srbija sklopila o nabavci oružja iz Rusije, na osnovu kojeg će Beograd dobiti ruske avione, tenkove i drugu opremu, odgovorio da u SAD “očigledno, ne mogu da budu srećni zbog tog sporazuma”.
“Međutim, da je predsednik Vučić ovde, rekao bi da je jedino od njih mogao to da kupi. Možda je to tačno ili nije, ali bi to on rekao. Možda nisam u pravu, ali verujem da novoizabrani predsednik Vučić pokušava da pažljivo balansira između Rusije i Evrope. Zna da su njegovi građani ovih dana više proevropski nego proruski orijentisani”, naveo je tada Mekejn.
On je dodao da “istovremeno, Srbija ima viševekovne odnose sa Rusijom”.
“Ne mislim da želi previše da se približi Rusiji, zato što smatram da je većina njegove populacije više prozapadno i provevropski orijentisana nego proruski. Moj razgovor sa njim je bio produktivan. Da smo obraćali pažnju na njega, Srbiju, mogli smo da imamo veću saradnju, više zajedničkih obuka, vežbi, veza koje bi bile dragocene ne samo za zapadne interese, već i za region”, poručivao je tada Mekejn.
On je u tom intervjuu založio i za nastavak dijaloga Beograda i Prištine, kazavši da ga je “ohrabrilo to što su obe strane barem prijemčive za tu ideju” i da je “jedan od aspekata situacije na Balkanu, u više država to što nisu zaceljene sve rane”.
Mekejn je podsetio da je u govoru u kosovskoj skupštini Kosova govorio o odnosu SAD sa Vijetnamom, zemljom u kojoj je on bio ratni zarobljenik.
“Izgubili smo 58.000 Amerikanaca, čija imena su uklesana u zid nedaleko odavde (u Vašingtonu). Ipak smo mogli da se pomirimo. Ratovali smo i sa Nemačkom i Japanom. Moramo da uradimo sve što možemo da podstičemo pomirenje jer ne možete da stare rane držite otvorenim i istovremeno služite narodu tih različitih zemalja, koji zaslužuje budućnost, a ne život u prošlosti”, govorio je Mekejn.
Mekejn je u junu 2015. prijatno iznenadio srpsku državnu delegaciju i novinare u Vašingtonu, kada je je potpuno neočekivano i mimo protokola dao izjave srpskim medijima, a potom poveo tadašnjeg premijera Vučića i delegaciju u obilazak Kapitol Hila.
Predsedavajući senatskog komiteta za oružane snage razgovorao je tada sa Vučićem o bezbednosnoj situaciji u regionu i evropskom putu Srbije, a u obraćanju srpskim medijima nakon sastanka, Mekejn je izjavio da će SAD u potpunosti podržati Srbiju u procesu evrointegracija.
RTS navodi da je Mekejn 90-ih godina prošlog veka aktivno podržavao albanski separatistički pokret na Kosovu i Metohiji, kao i da se snažno se zalagao za bombardovanje Srbije 1999. godine.
Navodi se da je bio i dugogodišnji lobista Albansko-američke građanske lige, koja je finansijski sponzorisala Mekejnovu predsedničku kampanju, kao i da je među prvima javno podržao jednostrano proglašenje “nezavisnosti” Kosova, smatrajući da je to “jedino rešenje”.
Izvor: B92