Na jesen nije isključena radikalizacija politike kosovskih Albanaca kao posledica diplomatskih poraza i neulaska u međunarodne organizacije.
Kosovski politički rijaliti na temu da li će biti vanrednih parlamentarnih izbora posle ostavke Ramuša Haradinaja na nekoliko dana je pao u drugi plan kada je šef srpske diplomatije Ivica Dačić pokazao diplomatsku notu iz Centralnoafričke Republike, u kojoj se precizira odluka te države – da ne priznaje nezavisnost takozvane države Kosovo. Za više od godinu dana to je 14 međunarodno priznata država, članica UN, koja je promenila stav o statusu Kosova, što dodatno konsternira albansku političku elitu na KiM.
Činjenica da je broj zemalja koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova pala na 101 uznemirila je Prištinu, koja je najavila da će uprkos diplomatskoj ofanzivi Beograda ponovo podneti zahtev za članstvo u Interpolu, o čemu će se odlučivati na Generalnoj skupštini međunarodne policijske organizacije u oktobru u Peruu, državi koja nije priznala takozvano Kosovo. Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije za „Politiku” kaže da su male šanse Prištine da uđe u Interpol i naglašava da Albanci to dobro znaju.
Ističe da je zadatak naše diplomatije da se dobro spremi za glasanje i da, kako kaže, politički predstavnici Albanaca zapamte glasanje. „Naš je zadatak da oni u Peruu budu potučeni do nogu i da rezultat glasanja bude daleko lošiji po njih nego što je to bio prošli put. Međunarodna podrška jednom takvom nasilničkom pristupu opada. Njihov eventualni ulazak u Interpol bi oslabilo našu pregovaračku poziciju, a to bi istovremeno bio skandal i oni bi to sigurno zloupotrebljavali jer bi na taj način ograničavali ljudska prava Srba na KiM”, kaže Miletić.
Dodaje da mu nije jasno zašto u Prištini misle da bi Beograd trebalo da dozvoli „jednoj mafijaškoj bandi da uđe u policijske strukture” i dodaje „da bi to bila velika bruka čovečanstva”. Ističe da bi najveći poraz međunarodne zajednice bio da takvi ljudi budu deo Interpola i da određuju ko je kriminalac, a ko nije.
Bivši diplomata Zoran Milivojević takođe smatra da će novi pokušaj s Interpolom proći kao i prethodni i za naš list objašnjava koje su se sve okolnosti promenile. „Sada je uticaj Rusije i Kine pojačan, dok su problemi na Zapadu veliki, a istovremeno se smanjuje uticaj Amerike. Tako da tu nema šanse da se nešto promeni, a i kosovska politička elita i vlast u Prištini nije više politički prohodna i popularna u svetu kao što je to bio slučaj ranije”, navodi Milivojević.
Naš sagovornik naglašava da to što nove države odustaju od priznanja Kosova pokazuje da priča o takozvanoj kosovskoj nezavisnosti nije završena. Kaže da je više nego očigledno da sve više država razmišlja o tome da li su donele dobru odluku kada su priznale Kosovo jer to svojevremeno nije bilo urađano u skladu s međunarodnim pravom, ali ni interesima nekih država. „Povlačenje priznanja Kosova govori da je nekada bilo političkih pritisaka, ali i zablude kod nekih država”, kaže Milivojević.
Podatak da Albancima u svetu sve više pada rejting i da zbog taksa na robu iz centralne Srbije od 100 odsto postaju deo problema, a ne da su ove mere donele željeno rešenje i primorale Beograd da popusti, dovodi ih u nezavidnu međunarodnu poziciju. Više je nego jasno da će Priština i ove godine ostati kratkih rukava za ulazak u Interpol, ali je pitanje kako će svoju političku i diplomatsku frustraciju pokušati da reše politički predstavnici privremenih kosovskih institucija, koji zbog taksa već plaćaju visoku političku cenu.
Dejan Miletić kaže da su Albanci s Kosova očigledno izabrali strategiju opstruisanja razgovora i mogućih dogovora s Beogradom. Za njega nije iznenađenje što su pre nekoliko meseci zbog diplomatskih neuspeha posegli za taksama jer, kako kaže, da nije to u pitanju, onda bi našli nešto drugo. „Poenta je da oni po svaku cenu žele da izbegnu da u Trampovom mandatu postignu dogovor, nadajući da će republikanska ekipa posle nekih novih izbora izgubiti oslonce i poluge moći u SAD. Očekuju da će demokratski kandidati imati veliko razumevanje za sve što su kosovski Albanci radili od devedesetih do danas. Ukoliko ih pak Zapad pritisne kao što je to sada slučaj sa zahtevom da povuku takse, onda Priština povlači poteze kojima samo prolongiraju da ispune zahteve i tako tumačim ostavku Ramuša Haradinaja i sve što se događa oko vlada i mogućih vanrednih izbora”, kaže Dejan Miletić.
Ni Zoran Milivojević ne očekuje na jesen drugu politiku Prištine spremnu za kompromis i smatra da se može očekivati albanski tvrd stav da se bez priznanja nema o čemu razgovarati. Ipak, navodi da je moguće da kosovski Albanci, kada više ne budu imali adute u ruci, pokušaju da radikalizuju situaciju na Kosovu do novog incidenata.
„Očekujem da će posle neuspeha prilikom ulaska u Interpol pokušati da na silu uđu na sever pokrajine i da na taj način izazovu reakciju Beograda. Kolika će agresivnost da bude zavisiće od njihovih zapadnih mentora. Upravo zbog toga je Zapad na probi da li želi mir i stabilnost jer je jasno da se ta državnost ne može potvrditi članstvom u UN i drugo, Srbija neće odustati od stava da neće da prizna takozvanu nezavisnost Kosova”, kaže Milojević.
Da se može očekivati da kosovski Albanci na jesen krenu u radikalizaciju svojih interesa smatra i Dejan Miletić jer, kako navodi, oni će sve učiniti da onemoguće normalizaciju odnosa. „Takse jesu bitan element i uslov za nastavak dijaloga, ali sam siguran da to neće stati samo na tome, već očekujem da će u međuvremenu primeniti nešto drugo. U ovom slučaju bolja je varijanta da takse ostanu nego da zbog povlačenja priznanja takozvane države Kosovo i neuspeha koji je više nego izvestan na glasanju za ulazak Prištine u Interpol dođe do oružanih provokacija nad srpskim stanovništvom na KiM i da bi u tom slučaju morali da reagujemo”, zaključuje Dejan Miletić.
Izvor: Politika