Rasta, Buba i Džala su decenijama pravljena kultura u pravcu zaglupljivanja i negovanja agresivnosti

Agencije

Rasta, Buba i Džala su decenijama pravljena kultura u pravcu zaglupljivanja i negovanja agresivnosti

Rasta, Buba i Džala su decenijama pravljena kultura u pravcu zaglupljivanja i negovanja agresivnosti

Novi muzički pravac koji je donela rep muzika potpuna je nepoznanica srednjim i starijim generacijama, koje ništa ne znaju o liku i delu Bube, DŽale i Raste sem njihovih nadimaka, dok se u isto vreme mlađa populacija davi u pletenicama njihovih rima, neodoljivom ritmu i bitovima.

Piše: Lena Sladojević

Neobično je to što su njihovi lik i delo većini nepoznanica, i sem nadimka ne znaju ništa o njima, ni njihovo ime i prezime, ni o čemu je njihova muzika. Odrasli se uz napore trude da razaznaju šta znače njihove rime i kada pokušaju da razumeju, zagube se u njihovim slengovima: skulirana, tjunirana, ili jolo, manolov, diorov.

Najpoznatiji od njih srpskoj publici je Stefan Đurić Rasta. Nakon 400 pesama, emanacije u muzičko božanstvo, braka sa Anom Nikolić, koja je bila predmet njegovih dečačkih maštarija, Rasta daje novi vetar ostalim rep izvođačima komercijalne muzike i postaje izuzetno popularan. Sve to mu je donelo novi stil života: telohranitelji, skupa kola, garderoba i sve ono što ide uz instant slavu.

– Nisam znao ništa o toj muzici dok prošle godine nisam video Rastu u Crnoj Gori. Tada sam se uverio svojim očima kolika je to zvezda. Ide ulicom sa telohraniteljima, oko njega trče mala deca i viču: “Rasta je bog”. Mogu vam reći da su takvu popularnost imali Zdravko Čolić i “Bijelo dugme”. Dobro se sećam kada su penzioneri govorili da je “Bijelo dugme” opasno i da je muzika koju oni propagiraju pogrešna, tako da ne želim da budem u iskušenju da pričam isto i da prođem tako – rekao nam je poznati novinar Milomir Marić.

Najveći deo njihove publike čine deca od 10 do 14 godina. Ova deca su fascinirana bogatstvom koje imaju ovi rep izvođači, a nedavna objava Bubinog (takođe jedne zvezde ove scene) novčanika punog para imala je nekoliko hiljada pozitivnih komentara na društvenim mrežama. Iako njihov stil ima korena još u devedesetim godinama prošlog veka (“Koka kola, marlboro, suzuki…”), ove nove muzičke zvezde ističu u pesmama fascinaciju klubovima, starletama, šampanjcem i životom na ivici ukusa. Diplomirani psiholog i novinar Dragan Ilić to vidi kao znak jedne velike praznine i bede, ne samo u materijalnom smislu.

– Rep je danas izraz klinaca fasciniranih slavom i novcem kojim se kupuje sloboda – odnosno pozicija “izvan zakona”. Ovi reperi su danas deo establišmenta, ne samo estradnog već i političkog. Tu nema ni pobune, ni subverzije, niti autentične priče sa ulice. To je priča kako se neko snašao u tranziciji, pa onda pozira sa kintom i insignijama uspeha i statusa – kaže Dragan Ilić.

Fanovi se ne obaziru ni na mračne detalje iz biografija svojih ljubimaca. Amar Hodžić, poznatiji kao Buba Koreli, i Jasmin Fazlić, poznatiji kao Džala Brat, suvereno vladaju sarajevskom scenom, gde su nedavno napunili dvoranu “Skenderija”. Kako pišu mediji, Buba je pre slave dilovao drogu i zbog tih radnji mimo zakona bio i u zatvoru. U ekosistemu strimovanja, pesma nekog umetnika ide po regionu mnogo brže nego njegova biografija, stoga mnogi na njegovu mrlju u karijeri gledaju blagonaklono.

Sociolog dr Milica Resanović, sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, upozorava da postoji veliki rizik od usvajanja vrednosti koje propagira takva muzika.

– Slušanje muzike koja se bavi pitanjima velikog sticanja novca na nelegalne načine, a u tom postupku je, naravno, uključeno konzumiranje droge i alkohola, postaje nesvesno vrednosni model omladine – ističe dr Milica Resanović.

Muzika u nama izaziva emocije, a kakve može da budi emocije muzika u kojoj su reči isključivo posvećene materijalnim stvarima, pita se psiholog dr Ana Privrat. Ana bi čak bila za radikalne mere, zabranila bi da se emituju spotovi u kojima je stavljen akcenat na golotinju, opijanje i pušenje.

– Deca to ne bi smela da gledaju, jer se oni kroz to uče pogrešnim vrednostima. Ranije se više cenila porodica, dobre ocene, lepo ponašanje, a sada je sve u duhu individualnosti, novca i agresije. Baš kao u toj muzici: “Ja imam novac, ja imam moć i ja mogu sve”. To ih udaljava od zdravih vrednosti, lepog odnosa sa roditeljima i stvaranja pravog prijateljstva – kaže dr Privrat.

Dragan Ilić dodaje da muzika koju propagiraju Rasta, Buba, Džala ili Vuk Mob može da bude izuzetno opasna.

– Takva muzika je opasna jer kvari ukus mladih, ona je fejk, jer postoje i autentični reperi, koje, doduše, nećete videti na koncertima na Tašu ili u spotovima narodnjaka. Neinformisanog slušaoca će iznenaditi milionski broj pregleda spotova na Jutjubu. Jedina razlika u odnosu na prethodne generacije je to što klinci ne moraju odmah da slušaju Cecu ili Acu Lukasa kao njihovi roditelji već je muzička industrija stvorila zvezde koje im se obraćaju na savremeniji način – istakao je Ilić.

A šta o svemu ovom misle oni koji tu muziku najviše slušaju?

– Mi obožavamo tu muziku jer nas taj bit i autotjun pokreću i dobro voze. Kao da osećamo neku moć kada je slušamo. Naši roditelji ne vole što mi slušamo tu vrstu muzike, a oni gledaju rijaliti programe?! Oni misle kako će to da nas navede na loš put, međutim, mi samo uzimamo dobro iz nje. Daje nam snove da možemo jednoga dana da ostvarimo takav život. Idemo na njihove koncerte, i na ovaj predstojeći, ako skupimo pare – kaže K. R. (14), učenica osmog razreda OŠ “Sveti Sava” u Beogradu.

Ovi osnovci ipak misle da će kao stariji prevazići ovu vrstu muzike, kao i da je ona opasna samo za slabe ličnosti.

– Stariji iz škole prestaju da slušaju to. Nas ne zanima da li se oni drogiraju i kako se oblače te devojke iz spotova. Ima onih koji se ugledaju na njih, ali to zavisi od toga ko je koliko pametan – kaže N. N. (12), učenik šestog razreda OŠ “Siniša Nikolajević” iz Beograda.

Da li će Rasta, Buba i Džala zaista postati životni uzori ovoj deci ili je sve to samo prolazna etapa u odrastanju? Muzički kritičar Petar Janjatović kaže da u ovom konglomeratu treša kojem su klinci izloženi ne vidi nikakvu novinu.

– Decenijama se pravi kompletna kultura u pravcu zaglupljivanja i negovanja agresivnosti. Veoma je teško reći koliko će takva muzika imati negativnog uticaja. Kada su u tom dobu, tinejdžeri su podložni raznim uticajima i kada neko krene da ti forsira to: seks, nasilje, vulgarnosti… to te loži kada imaš 13-14 godina. Rekao bih da će tog koji to sluša u 13. godini biti sramota samog sebe u 17. godini. Napominjem da je svako uopštavanje greška i da je dovoljno samo da preguraš te “magareće godine”, kako je Branko Ćopić to davno napisao, jer nakon toga ulaziš u nešto drugo – iskren je bio Petar.

Jasmin Fazlić aka Džala Brat

Rođen je u Sarajevu, 16. oktobra 1986. godine. Još kao četrnaestogodišnji tinejdžer pravio je demo-snimke rep pesama, a prve ozbiljnije muzičke korake pravi 2011. i oko sebe okuplja grupu entuzijasta pod imenom “BluntBylon”. Iste godine objavljuje prvi studijski album pod nazivom “Replay”. Već naredne godine započinje saradnju sa reperom Bubom Korelijem i ovaj duo doživljava veliku slavu.

Stefan Đurić aka Rasta

Rasta je rođen 16. novembra 1989. godine u Prištini, u porodici univerzitetskih profesora. Drago i Slađana su ubrzo nakon Stefanovog rođenja spakovali kofere i umesto Prištinskog univerziteta postali profesori Beogradskog. Rasta se vrlo brzo zaljubio u beogradsku džunglu na asfaltu, a fleševi ratova, siromaštva i neposredno okruženje u kom je odrastao dobro su korespondirali sa zvukom Kariba, koji će obeležiti njegovu karijeru. Nastupio je 2006. godine na evropskoj turneji atrakcije denshal “Germanican Scout”, a sledeće godine širi se po Srbiji putem radio -talasa i emisije “Rege šou sa Stefanom” na stanici sa nacionalnom frekvencijom. Pored toga organizuje regionalne R’n’B/Denshal večeri i radi muziku za studentske filmove. Ubrzo nakon svega toga Rasta postaje slavan u regionu.

Amar Hodžić aka Buba Koreli

Rođen je u Sarajevu, 22. septembra 1989. godine. Amar je počeo da se bavi repovanjem u tinejdžerskom dobu kao član sarajevske grupe “Dži-Redkords”. Prvu pesmu je snimio 2004. godine u grupi “Koreli Duo”. Nakon raspada grupe, Amar je prestao da se bavi repovanjem sve do 2009. godine, kada upoznaje Jasmina Fazlića, poznatijeg kao Džala Brat, sa kojim izbacuje albume koji im donose slavu i pare.

Gastarbajterske diskoteke

Vlasnik dobro poznatog lokala u Crnoj Gori kaže da su Buba, Džala i Rasta trenutno na Balkanu najpopularniji i da u klubu uvek obaraju rekorde posećenosti.

– Niko nikada do sada nije pravio takvu atmosferu. Gosti lokala koji su platežno jaki, a koje najviše čine gastarbajteri, sada više dolaze na njihove nastupe, dok su to pre uglavnom bili narodni pevači kao što je, na primer, Đani. Neko priča da će taj muzički trend trajati nekoliko godina, ali mi svi koji smo dugo u ovom poslu tvrdimo da ta teza nije tačna. Momci puno ulažu u svoju karijeru, prate svetske trendove, i to je ono što ih razlikuje od drugih – rekao je vlasnik, koji je želeo da ostane anoniman.

Advertisements

Uzimaju po nastupu 10.000 evra

Ova trojica repera veoma dobro zarađuju. Za nastup u diskotekama i klubovima uzmu i do 10.000 evra. Zarađuju i od pregleda na Jutjubu, a konkretno samo video koji ima 60 miliona pregleda, kao što je Rastina pesma „Euforija“, može da mu od Jutjuba donese oko 3.000 evra. Postoje i drugi vidovi zarade kada su spotovi u pitanju, a njihovi iznosi mogu da budu vrtoglavi, to su takozvani sponzorisani video-klipovi, u koji spadaju reklame, spotovi, baneri i bamperi, koji izlaze pre ili u toku pesme. Veliki pregledi, konkretno na jednom spotu, otvaraju veliko polje zarade na sledećem, pa tako izvođač dobija pare ako obuče određeni brend, provoza kola određenog proizvođača ili snimi spot u ambijentu nekog kluba koji želi da se proslavi kroz taj video-spot. Konkretno, jedna diskoteka može izvođaču da plati 10.000 evra kako bi spot baš u njenim prostorijama bio snimljen. Pregledi se ne isplaćuju isto za Balkan i Ameriku i da su Buba, Džala i Rasta u Americi, stotine hiljada evra bi zarađivali od ovoliko pregleda. Kupovina Jutjub pregleda je bila moguća ranije i uglavnom je taj talas pregleda išao iz Rusije, Kine i Indije, međutim, to sada nije više moguće.

Izvor: Blic

Advertisements