Naša država imenovala je planetski sistem udaljen 1.304 svetlosne godine od naše planete
Srbija je juče zvanično postala kuma jednom od novootkrivenih planetnih sistema, imenovala je zvezdu Moravu, žutu, sličnu Suncu, i njenog pratioca gasovitu planetu Vlasinu. Jedinstvena prilika da dodele ime planeti i njenoj matičnoj zvezdi van Sunčevog sistema ukazala se svim članicama Međunarodne astronomske unije (MAU), među kojima je i naša država, i to povodom velikog jubileja – sto godina od osnivanja MAU. Deo obeležavanja veka postojanja međunarodne astronomske organizacije ove godine bio je i konkurs pod nazivom „Imenuj egzosvetove”. U toj kampanji učestvovalo je 780.000 ljudi iz svih krajeva sveta. Naša država imala je zadatak da predloži i izglasa novo ime za zvezdu WASP-60 i njenu planetu WASP-60b.
Pobednička imena konkursa objavljena su juče, na globalnom skupu u Parizu, gde je 112 zemalja, članica MAU, imenovalo 112 planeta i njihovih matičnih zvezda. Tu je i ozvaničeno da je novo ime zvezde WASP-60 Morava, dok je novo ime njene planete WASP-60b Vlasina. Ovaj planetski sistem otkriven je 2012. godine, nalazi se u pravcu sazvežđa Pegaz i udaljen je 1.304 svetlosne godine od Zemlje.
Morava je žuta zvezda nalik Suncu, dok je njen pratilac Vlasina gasovita planeta nalik Jupiteru, ali s upola manjom masom. Za razliku od Jupitera, Vlasina se okreće oko svoje matične zvezde na oko 100 puta manjem rastojanju. Dok Jupiteru treba gotovo 12 godina da obiđe jedan krug oko Sunca, Vlasina napravi krug oko Morave za nešto više od četiri zemaljska dana, pojasnili su nam stručnjaci Društva astronoma Srbije.
– Zvezdu Moravu ne možemo videti golim okom, ali je možemo posmatrati i manjim teleskopima koji mogu da detektuju zvezde dvanaeste prividne magnitude. Nebeske koordinate su joj takve da se vidi s naših prostora u drugoj polovini godine. Do sada smo detektovali samo jednu njenu planetu – Vlasinu. Simpatično je to što nije isključena mogućnost da se ubuduće, preciznijim merenjima otkrije više planeta. Za posmatranje je specifično detektovati postojanje planete, što se vidi u posebnim uslovima kada se dešava takozvani tranzit, odnosno prelazak planete preko diska zvezde. Ideja nam je da u drugoj polovini 2020. godine sledeći tranzit planete posmatraju naši studenti profesionalnim teleskopima na Astronomskoj stanici „Vidojevica” u blizini Prokuplja – kaže za „Politiku” dr Dragana Ilić, profesor na Katedri za astronomiju Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ali i član Nacionalne komisije za imenovanje egzoplaneta.
Konkurs „Imenuj egzosvetove” u Srbiji je bio otvoren za sve škole, astronomska udruženja i stručne institucije, a stiglo je svega 12 predloga, kako nam je potvrdila dr Tijana Prodanović, predsednik Komisije za popularizaciju astronomije pri Društvu astronoma Srbije. U „Noći istraživača”, najvećim brojem glasova, izabran je pobednički predlog Astronomskog društva Novi Sad, da se egzoplaneta i njena matična zvezda nazovu Vlasina i Morava. Imena su inspirisana jednim od najvećih rečnih sistema u Srbiji, Velikom Moravom, koja nastaje spajanjem Zapadne i Južne Morave, i Vlasinom, kao jednom od najvećih pritoka Južne Morave, a koja celom svojom dužinom protiče kroz Srbiju.