Srbija omogućila ulazak dve hiljade Iranaca u BiH

Fatemah Sadatnejad rođena je u Iranu. Zvanično, s bratom Hosseinom kao turista je krenula u Srbiju. Na beogradski aerodrom, redovnim letom iz Teherana, stigla je 27. avgusta.

„Odsjeli smo u Hotelu Royal. Jedan dan smo obilazili Beograd“, priča Fatemah pola sata nakon što je ilegalno ušla u BiH u okolici Zvornika.

Manje od 48 sati trebalo je njoj i trojici prijatelja iz Irana da od beogradskih turista postanu ilegalni migranti u BiH.

„Legalno smo došli u Srbiju. Ne trebaju nam vize. A dalje nas je preko rijeke u gumenom čamcu prebacio jedan Pakistanac. Platili smo 250 eura“, objašnjavala je sat kasnije u prostorijama Granične policije BiH.

Krajnji cilj ove grupe iranskih migranata je Njemačka. BiH je za njih samo usputna stanica na dalekom putu koji je skraćen zahvaljući vlastima Srbije. Otkako je ova zemlja krajem avgusta prošle godine ukinula vize građanima Irana, te nakon uvođenja redovnih letova Teheran – Beograd, „turistički“ je u tu zemlju legalno ušlo oko 16 hiljada iranskih državljana. Iako srbijanski zvaničnici tvrde da se 90 posto turista iz Irana vratilo kući, podaci drugih zemalja su malo drugačiji.

TEHERAN-BEOGRAD-BiH-EVROPA

Prema zvaničnim podacima, od februara do septembra ove godine iranski migranti su treći po brojnosti u BiH. Ukupno ih je registrovano 1658 i skoro svi su ušli iz Srbije sa kojom Iran ima bezvizni režim.

„To što smo mi registrovali, vjerovatno je samo dio onih koji su ušli i izašli iz BiH. Pretpostavljamo da se radi o preko 2000 migranata iz Irana“, objašnjavaju za Žurnal u Službi za poslove sa strancima BiH.

Skoro svim registrovanim migrantima iz Irana prva destinacija bio je Beograd. Turisti dođu jednim od tri redovna sedmična leta na relaciji Teheran-Beograd, a onda u roku 48 sati postanu ilegalni migranti koji prelaze na teritoriju BiH, odnosno drugih zemalja koje graniče sa Srbijom.

Prema zvaničnim podacima, Granična policija BiH ih je registrovala svega 328, dok se preostalih 1330 nakon ulaska u BiH samo prijavilo Službi za poslove sa strancima, gdje ih je 1549 iskazalo namjeru za azil. Iako postoje brojni dokazi da su u BiH ušli iz Srbije, te da je njihov ulazak u Srbiju registrovan na beogradskom aerodromu, vlasti te zemlje uglavnom izbjegavaju postupak reademisije, odnosno prihvata migranata.

„U Srbiju je ukupno vraćeno 80 migranata iz Irana, dok je u matičnu zemlju, Iran, vraćeno 12 osoba“, zvanični su podaci Službe za poslove sa strancima.

Dakle, od ukupno 1658 registrovanih Iranaca koji su u BiH ušli iz Srbije, svega njih 80 je vraćeno u zemlju iz koje su ušli. Pritome, Hrvatska je u BiH vratila 43 iranska državljana koji su prethodno registrovani kao ilegalni migranti.

UKIDANJE VIZA KAO EVROPSKI PROBLEM

Da je odluka Srbije o ukidanju viza Iranu direktan uzrok povećanju broja migranata i na teritoriji Evropske unije dokazuju podaci iz Slovenije. Međunarodnu zaštitu, u državi koja je već u Šengen zoni, do kraja jula ove godine zatražilo je 70 ilegalnih migranata porijeklom iz Irana i taj broj je, nakon uvođenja redovne avionske linije Teheran – Beograd u stalnom porastu. Tako su u januaru samo trojica Iranaca zatražila azil u Sloveniji. U februaru nije bio nijedan. U martu su, ponovo, bila trojica, dok je u aprilu, nakon što su u Beograd počeli pristizati avioni iz Teherana, broj registrovanih Iranaca bio 9. U maju je registrovano 14 zahtjeva za azil, u junu 15, dok je u julu njih 25 zatražilo zaštitu u Sloveniji.

O srbijanskom bezviznom režimu sa Iranom raspravljali su i organi Evropske unije, jer postoje procjene da je to uzrokovalo ulazak skoro 10 hiljada migranata iz Irana na teritoriju Evropske unije.

Izvor: Žurnal.info