Pravni stručnjaci smatraju da će Tel Avivu biti najteže da odbrani politiku naseljavanja okupiranih teritorija, jer je to po međunarodnom pravu zabranjeno
Međunarodni krivični sud (MKS) pokrenuo je u sredu istragu ratnih zločina za koje postoji osnovana sumnja da ih je Izrael počinio na okupiranim palestinskim teritorijama u ratu u Gazi 2014. godine. Pod lupom će biti i zlodela palestinske militantne grupe Hamas, kao i sporna izraelska praksa naseljavanja okupiranih teritorija. Istraga suda, čije je sedište u Hagu, predstavlja ozbiljan udarac za izraelsku vladu, koja je agresivnom javnom kampanjom i diplomatskim kanalima uporno pokušavala da je blokira.
Premijer Benjamin Netanijahu kritikovao je „antisemitski i licemeran” potez suda. Rekao je da je Izrael napadnut i obećao da će se boriti za „istinu” sve dok se ne poništi ta „skandalozna odluka”. Postoji rizik da izraelski politički i vojni čelnici budu osumnjičeni za ratne zločine i po tajnim poternicama uhapšeni ako putuju van zemlje.
Glavna tužiteljka MKS Fatu Bensuda rekla je da će istraga biti sprovedena nezavisno, objektivno i bez straha. Dodala je da će se uzeti u obzir postupci koji su već vođeni pred izraelskim sudovima. Pravnica iz Gambije je još 2019, posle pet godina preliminarne istrage, zaključila da postoji osnov za otvaranje istrage, ali je proces kasnio jer je sud većao da li ima nadležnost, budući da Izrael nije član MKS, a Palestina jeste potpisnica osnivačkog statuta, ali nema status države. U februaru je sud zaključio da ima jurisdikciju, a Izrael je poslao depeše svojim ambasadama da odmah počnu lobiranje. Trebalo je da domaćinima stave do znanja da bi istraga onemogućila napredak u odnosima Izraelaca i Palestinaca. Od prijateljskih zemalja se očekivalo da pošalju „diskretnu” poruku tužiteljki da ne pokreće istragu. Ta kampanja očito nije imala uspeha, ali lobiranje će se verovatno nastaviti, jer u junu na mesto glavnog tužioca dolazi Britanac Karim Kan, koji može da zatvori istragu.
U fokusu tužilaštva biće navodni ratni zločini u ratu koji je Izrael pokrenuo protiv Hamasa u Gazi u junu 2014, odgovarajući na kidnapovanje i ubistvo trojice izraelskih tinejdžera. Bio je to jedan od krvavijih sukoba dve strane u nekoliko decenija. Za 50 dana rata na palestinskoj strani poginulo je više od 2.100 osoba, uglavnom civila, a na izraelskoj 67 vojnika i petoro civila. Izraelci kažu da je za veliki broj civilnih žrtava kriv Hamas. jer je gađao iz stambenih kvartova. Pravni stručnjaci smatraju da će Izraelu biti najteže da odbrani politiku naseljavanja oko 700.000 Jevreja u Istočni Jerusalim i na Zapadnu obalu. Po Ženevskoj konvenciji zabranjeno je da okupator prebacuje svoje stanovnike na teritorije osvojene u ratu. U osnivačkom statutu MKS to je navedeno kao ratni zločin.
Ministar odbrane Izraela Beni Ganc, i sam pod rizikom hapšenja jer je 2014. godine bio načelnik Generalštaba, izjavio je da Izrael razmatra kako da pomogne svojim državljanima koji su predmet istrage. List „Haarec” piše da će stotine oficira dobiti savet kako da se ponašaju i možda da ne putuju u inostranstvo.
Stejt department je izrazio razočaranje povodom odluke o otvaranju istrage. Naglasio je da će i dalje biti „snažno posvećen Izraelu i njegovoj bezbednosti, a protiv akcija koje ga nepravedno uzimaju za metu”. Međunarodne organizacije za ljudska prava pohvalile su istragu kao korak ka pravdi za žrtve na obe strane.
Netanijahu je ranije pozvao da se sudu i zaposlenima uvedu sankcije. Administracija Donalda Trampa je koristila slične taktike da blokira istragu o zločinima američkih trupa u Avganistanu. Sud je ocenio da postoje osnovane sumnje da je vojska SAD sprovodila torturu u tajnim zatvorima u Avganistanu pod okriljem CIA. Tužiteljki Bensudi je u proleće 2019. poništena američka viza zbog preliminarne istrage i zamrznuta joj je imovina. Još neki zaposleni bili su meta američkih sankcija. Administracija Džozefa Bajdena se ne slaže sa potezima MKS protiv Izraela, ali je najavila reviziju sankcija i moguću saradnju sa sudom u pojedinim slučajevima, što zabrinjava Tel Aviv.
MKS je osnovan 2002. da sudi optuženima za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine u slučajevima kada nacionalne vlade ne mogu ili ne žele da se time bave. Pristupile su mu 123 zemlje, ali najveće sile poput SAD, Kine, Rusije i Indije nisu. Ima godišnji budžet od oko 150 miliona evra.
Izvor: Politika