U parlament ulaze pet liste: SNS, SPS, SRS, Unija MOST i SPAS

Izbori na svim nivoima rapisani su danas za 26. april, što formalno znači i početak predizborne kampanje.

Gostujući na N1 Zoran Panović i Demostata i Vladimir Pejić iz Faktor plusa slažu se da je kampanja uveliko počela i procenjuju da će se ona nastaviti i posle održavanja izbora, kada će se polemisati da li su izbori legitimni, odnosno da li je bojkot uspeo.

Panović i Pejić saglasni su i u tome da niži cenzus mnogima neće biti od veće pomoći kada su republički izbori u pitanju.

Pejić je ocenio da su već duže vreme u kampanji i akteri koji bojkotuju i oni koji izlaze na izbore. Prema njegovom mišljenju, formalni početak predstavljaće u stvari finiš kampanje.

“Kampanja je poprimila snažan intenzitet, očekujem da će biti i veći. Neće se završiti kada se završe izbori, već će se nastaviti posle polemikom oko bojkota. Najbitnije da ne bude nasilja, da ne bude nečega što izlazi iz okvira zakona i normalnog ponašanja”, istakao je Pejić.

On podseća na proteste koji su se dešavali u proteklih godinu dana i naglašava da iako nisu bili nasilni, postojale su “neprijatne” situacije, poput upada u RTS.

“Može da ukazuje na to da kada prođu izbori, ukliko bojkot ne bude u velikoj meri delotvoran, što ne vidim da je moguće, može protestima i nasiljem da se pokuša da se ospore rezultati izbora”, objašnava direktor Faktor plusa.

Panović kaže da se predstojeći izbori mogu posmatrati kao tranzitorni, posle kojih će se opozicija nadati, kako kaže, da se desi neko čudo, neki “dan D”

“Savez za Srbiju se opredelio za strategiju delegitimizacije… I posle izbora imaćemo nastavak jedne permanentne kampanje”, ističe Panović.

Panović kaže da će kampanja više služiti za pregrupisavanja i matematičke operacije unutar koalicija i pokušaje da se prečicom ostvari bolji rezultat.

“Značajno će biti za one blizu cenzusa, SPAS, Metla, Zavetnici i takozvani građanski bolok, koji se zalaže za građanske vrednosti, ali tu ne postoji jasna fizionomiju ni u kakvom sastavu izlaze na izbore. Njima će kampanja biti značajna da ubede birače i na mala vrata uđu u parlament”, objašnjava Pejić navodeći kao primer “Srbiju 21”.

Cenzus je uoči izbora spušten sa pet na tri odsto, a Panović podseća da on nije bio tema razgovora i dodaje da taj potez vlasti predstavlja jednu vrstu mamca. Napominje da, međutim, postoji velika razlika između lokalnih i republičkih izbora, pa će niži cenzus nekim grupama građana i listama na lokalu pomoći da uđu u lokalne skupštine, dok na republičkom nivou “oni koji ne mogu da prebace pet, teško da mogu da prebace tri posto”.

Kako kaže programski direktor Demostata, niži cenzus daje veće šanse pokretu SPAS i radikalima da ga elegantnije prođu.

Marko Vukašinović iz agencije Strategija 21, gostujući na TV Pink, sem radikala i SPAS-a kao veliko iznenađenje i nekog ko će preći magični cenzus od tri posto vidi i Uniju MOST, bez obzira što je ona u svojoj suštini manjinska stranka i cenzus od tri posto joj nije potreban.

Prema istraživanjima koja su se vodila poslednje nedelje u februaru, za Uniju Most bi glasalo nešto preko 201.800 birača, što je neverovatno dobar rezultat, s obzirom da kampanja još nije ni počela.

Upitani da li će u predizborna istraživanja uključiti i one koji bojkotuju izbore, Pejić kaže da i sam ima dilemu po tom pitanju, a da se novo istraživanje priprema sa obe opcije. On napominje da još ne postoje potpune liste, mnoge koalicije nisu završene, pa je u ovom trenutku, kako kaže, poštenije pokazivati podatke sa svim koalicijama ili savezima.

“Onima koji se bore za cenzus interesantnije je da vide kako to izgleda bez onih koji bojkotuju izbore, ali metodološki to nije potpuno tačno”, rekao je Pejić.

On dodaje da je SNS u svakom lučaju dominantna, sa čim se slaže i Panović dodajući da SPS ima tanak dvocifren rejting.

Izvor: Novinar.rs