ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ!

28 април/15 април
Недеља

ВАСКРСЕЊЕ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА – ВАСКРС

Васкрс је најрадоснији хришћански празник. Васкрсење Исуса Христа, сина Божјег, обнародовало је свету победу живота над смрћу. Зато се о Васкрсу пева тропар Васкрса Христос Анести (Христос Васкрсе):

Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи,
и свима у гробовима живот дарова!

Васкрс је покретни празник, који најраније може бити 4. априла, а најкасније 8. маја, рачунато по грегоријанском календару.

У црквеним књигама је записано: „Да нема васкрсења, узалуд би била вера ваша, узалуд би била проповед наша“. Празник се слави три дана.

За Васкрсе се поздравља са: „Христос воскресе!“, а одговора са: „Ваистину воскресе!“
Тако се поздравља до Спасовдана, четрдесетог дана од Васкрса.

За бденије у поноћ, између суботе и недеље, обавезно треба остати, породично или с пријатељима, у православној цркви. Тренутак када храм остане у потпуном мраку, и уз светлост само једне воштанице се зачује: „Христос воскресе“, и громки одговор:„Ваистину воскресе“, јесте тренутак који утроји сваку православну душу, а у срцу остане места само за радост. С радошћу у срцу, мислима упућеним Вечном и маленом свећом титравог пламена у руци, три пута се обилази храм, да би се у њега поново ушло провлачењем испод плашатанице, коју на улазним вратима храма држе свештеници. У току ноћи је и прва васкршња литургија. По њеном завршетку, за присутне почиње време мрса и васкршње гозбе. Зато је уобичајено да васкршњи ручак почне у онај час кад је обичним данима време за доручак. Руча се у кругу породице. Најпре се узима васкршње јаје. Укућани се међусобно покуцају, а полупаним јајима се омрсе. За васкршњом трпезом нема посебних ритуала или обредних јела, као што је то обичај за Бадњи дан и Божић. Уобичајило се да на трпези треба да буде и неко јело од јагњетине.

После васкршњег ручка некад је био обичај, а данас је то само лепа успомена, да цела породица, свечано обучена, прошета градом и сврати на кафу и пиће у неку градску кафану.

Слање писмених честитки за Васкрс део је српске грађанске традиције, коју треба чувати.

Васкрс је празник који се највише распознаје по црвеном јајету. Оно је универзални симбол, јер из њега настаје живот. Код Срба постоји безброј веровања и обичаја у којима јаје има важну улогу. Оно се ставља у прву бразду, у жито или приликом сејања; разбија се о рог волу пред орање; јаје је одбрана од урока и града; у Стигу је обичај да жена дарује детету које први пут види пару, среће ради, а јаје живота ради.

У селима у јужној Србији ујутру се прво прима комка, и то пошто су се сви укућани свечано обукли и поновили неким делом одеће за Васкрс.

Комка је причест која се узима код куће. У једној посуди, најчешће чинији, домаћица припреми коприву, здравац, дрен, које потопи у вино заједно с комадићима ускршњег колача. Посуду предаје домаћину. С унутрашње стране прага, од кућних врата, домаћин положи секиру, а укућани, један по један, стају на секиру и примају комку, коју им домаћин даје кашиком. Потом свако од укућана скочи напоље преко прага, колико год ко може даље, изговарајући жеље за здравље и напредак куће.

Данас је и дан посвећен гласнику Божје воље арханђел Гаврилу.

Преузето из књиге “Српски народни календар за годину 2019/7527”

Knjigu Dragomira Antića “Srpski narodni kalendar za godinu 2019/7527” po ceni od 500,00 dinara, možete naručiti preko Fejsbuk stranice Balkanska pravila ili putem mejla info@balkanskapravila.com

Dragomir Antonić (rođen 1948. u Čačku) je srpski etnolog.

Wikipedia

Završio je etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Dugo je radio u Etnografskom institutu SANU. Bio je direktor Etnografskog muzeja 2001-2002. godine. Potom radi u sopstvenoj agenciji za etnografske i srodne usluge.

Napisao je više knjiga, kao što su Običajnik kod Srba, Običajni bonton, Posni jelovnik, Sve o afrodizijacima, Bombardovanje se nastavlja i druge.

Snimio je više filmova i TV emisija etnografskog karaktera, a najpoznatiji mu je film o Hilandaru.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *