Stronski: Vučić traži Putinovu saglasnost za sporazum sa Kosovom
Srbija traži saglasnost Rusije za sporazum koji bi trebalo da postigne sa Kosovom, izjavio je u intervjuu za Glas Amerike Pol Stronski, stručnjak za Rusiju i Evroaziju Karnegijevog instituta za mir u Vašingtonu.
To je, ukazuje Stronski, mogla biti tema tokom susreta predsednika Rusije i Srbije Vladimira Putina i Aleksandra Vučića, na forumu Pojas i put u Pekingu – uoči razgovora sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem, liderima Nemačke i Francuske, Angelom Merkel i Emanuelom Makronom, kao i posrednicom u dijalogu Beograda i Prištine Federikom Mogerini i drugim zvaničnicima EU.
Predsednik Srbije je, računajući na snagu kineskog veta u Savetu bezbednosti UN, svoje viđenje dijaloga sa Kosovom želeo da predstavi i kineskom predsedniku Si Đinpingu, ukazuje Stronski.
“Ako Kosovo i Srbija postignu sporazum srpskim vlastima će biti potrebno da uvere Rusiju da se saglasi sa tim rešenjem”, smatra Stronski.
On je dodao da su “trenutno u porastu nacionalističke tenzije i da predsednik Srbije ne želi da deluje kao da se u manjem intenzitetu zalaže za nacionalne interese Srbije nego što to čini Rusija”.
“Vlasti Srbije žele da se uvere da postoji Putinovo saglasje. Izostanak bi Srbiju mogao koštati ruske podrške u mnogim drugim pitanjima, a sa druge strane Rusija bi takvu situaciju mogla koristiti za izazivanje problema u odnosima sa zemljama zapada. Sve to naravno, ukoliko su srpske vlasti i svi koji stoje iza nje u potpunosti sigurni da sporazum treba postići”, kaže Stronski.
Sagovornik Glasa Amerike ukazuje da je mnoštvo razloga zbog kojih Rusija to ne bi učinila. Glavni je , kako je rekao, moć ili prevlast koju zbog kosovskog pitanja Rusija ima nad Srbijom.
“Ali, ako je to nešto što srpska vlast smatra da je u dugoročnim interesima Srbije i da je to moguće, uslovno rečeno, prodati građanima, onda mi se čini da im za to treba ruska podrška”, naveo je Stronski.
Stručnjak Karnegijevog instituta za mir smatra da “trenutno deluje kao da će između Srbije i Kosova biti postignuta neka vrsta dogovora”.
“Svakako izgleda da su dve strane bliže sporazumu nego ikada ranije. Mislim da takvi signali trenutno više dolaze sa srpske strane. Naravno, ima još dosta otvorenih pitanja kojima bi vlasti dve zemlje trebalo da se bave”, navodi Stronski.
On smatra da je važno napomenuti da se mnogo govori o odnosu Rusije i Srbije i ruskom uticaju u regionu Balkana. Ali kada, u ekonomskom smislu pogledate brojke, glavni trgovinski partneri Srbije su na zapadu.
Moj zaključak je, kako je rekao, da je priča o bliskim vezama Srbije i Rusije mnogo više mit promovisan u javnosti nego što je potvrđeno činjenicama.
Na pitanje koja je svrha toga što Srbija potpisuje Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom u oktobru, Stronski je rekao da ne vidi kakvu bi korist imala Srbija od ekonomske saradnje sa tom organizacijom.
“Nije dobro funkcionisalo ni za zemlje koje su joj se pridružile – pa ne vidim ni kako bi za Srbiju. Takođe, ona sa tim političko-ekonomskim entitetom ne deli ni granicu – tako da mi nije jasno kako se od saradnje može ostvariti bilo kakva korist”, rekao je Stronski.
Beta