Budimo složni i odgovorni, budimo hrabri i istrajni. Aktuelna poruka glasi: nije gotovo, kaže legendarni načelnik beogradskog Centra za uzbunjivanje i obaveštavanje u vreme NATO agresije. – Zamislite koliko bismo danas bili spremniji da smo, na osnovu procene ugroženosti Beograda od epidemije, prošle godine organizovali i izveli vežbu svih struktura grada
Za njegove najave i odjave vazdušnih uzbuna znaju i oni koji 1999. godine nisu bili rođeni. „Zaštitni glas” tih 78 dana pod NATO bombama bio je glas Avrama Izraela, legendarnog načelnika beogradskog Centra za uzbunjivanje i obaveštavanje, inženjera telekomunikacija s diplomom fakulteta Narodne odbrane. Za mnoge, njegovo ime je sinonim za efikasno i pravovremeno reagovanje sistema civilne zaštite.
– Od oktobra 1998. bilo je jasno da je samo pitanje vremena kada će NATO ostvariti svoje pretnje. Kao rezervista svake nedelje sam se javljao Centru i pitao da li treba da se stavim na raspolaganje, predlagao da se okupi jedinica, organizuje vežba. Nikog to nije zanimalo. Pozvali su me tek dan uoči početka bombardovanja, 23. marta oko 10 uveče. U Centru sam zatekao haos, odziv na mobilizaciju u toj jedinici bio je ispod 40 odsto. Ipak, uspeli smo da se konsolidujemo. Već prve večeri NATO agresije postupio sam u skladu sa zakonom koji propisuje dužnost Centra da obaveštenjem o opasnosti da prekine program lokalnih radio i TV stanica. Oglasio sam se na Studiju B s „pažnja, pažnja”, dao kratko obaveštenje, uputstvo za postupanje i završio s „gotovo” – ispričao je Avram Izrael u intervjuu „Politici”, juna 2015.
Od ratnog stanja 1999. do vanrednog stanja 2020. prošla je 21 godina.
– Čudni smo mi ljudi. Civilne zaštite se setimo samo kada je zlo, kada je nužno da se sistem zaštite i samozaštite aktivira na opštu dobrobit – kaže danas Avram Izrael. Ne krije rezignaciju što smo, olako i nepromišljeno, u godinama promena posle 2000, kako kaže, sa zemljom sravnili organizovanu, funkcionalnu, operativnu, tehnički i kadrovski oformljenu strukturu, uhodanu i uvežbanu kroz višegodišnji mirnodopski rad, isprobanu u elementarnim nepogodama i u ratnim uslovima. I dan danas je teško i mukotrpno obnavljamo.
– I evo nas sad usred pandemije, sasvim novi vid opasnosti, novi izazovi. Potrebe su iste kao da je, a i jeste, ratno stanje. Ovoga puta nas ne ugrožavaju avioni ili voda, ovoga puta je opasnost nevidljiva, pa time, čini se, i opasnija i podmuklija. I ponovo se aktuelizuje potreba za snagama i subjektima zaštite i spasavanja. Moje skromno znanje kazuje da bi sistem za delovanje u vanrednim situacijama i civilna zaštita, da su valjano i odgovorno osposobljeni, mogli da budu od nemerljive koristi u borbi sa zarazom. Zamislite koliko bismo danas bili spremniji da smo, na osnovu procene ugroženosti Beograda od epidemije, prošle godine organizovali i izveli vežbu svih struktura grada. A to je zavisilo, najvećim delom, od našeg entuzijazma, ideja, posvećenosti, volje i predanosti poslu. Ovako, koliko smo se spremali za ovaj izazov, koliko smo odvojili novca i kupili opreme, koliko smo građana obučili i rasporedili u jedinice CZ, toliko smo i spremni da u ovim uslovima dejstvujemo – ističe naš sagovornik, koji ove dane provodi u svom domu, budući da pripada rizičnoj grupi starijih od 65 godina.
– Koristim mogućnost da se posredstvom „Politike” obratim sugrađanima: čuvajte sebe i druge, sprovodite i poštujete propisane mere. Njihov uspeh zavisi od svih nas, na ispitu je kultura odbrane i zaštite. Budimo složni i odgovorni, budimo hrabri i istrajni. Aktuelna poruka glasi: nije gotovo – zaključuje Avram Izrael.
Izvor: Politika