Beširi: U Srbiji ne postoji politička volja za sprovođenje reformi

 Direktor Instituta za Evropske poslove Naim Leo Beširi misli da datum sam po sebi ne znači ništa, jer se u Srbiji ne primenjuju usvojeni zakoni, pa Uniji nismo značajnije bliži nego što smo bili pre par godina.

Prema njegovom uverenju, „predsednik Vučić je najzadovoljniji od svih lidera u regionu, ako ništa drugo, onda samo zbog činjenice da 10 godina uspešno uspeva da obećava reforme Evropskoj uniji i da ih ne sprovodi“.

Beširi to ilustruje situacijom u oblastima zapošljavanja, životnog standarda, zdravstva, školstva, infrastrukture i medija.

Nisu ispunjeni planovi i rokovi koje je Vlada sama sebi postavila akcionim planovima, predočio je on i konstatovao da je Srbija u procesu evrointegracija tačno na onom mestu koje zaslužuje.

Pozvao se, pri tome, na primer reforme Ustava, koja je bila u planu Vlade Srbije još 2017. i trebalo je da omogući da se sudstvo otrgne kontroli političara, kako bi za 10, 20 ili 30 godina zaista bilo nezavisno.

Ukazujući da ono to sada nije, što pokazuje slučaj Jovanjica, Beširi je naglasio da „možete da gradite kuću 100 godina, ako niste postavili temelje“.

Foto: privatna arhiva

Tokom profesionalnog angažovanja, u poslednjih petnaest godina, sticao je radno iskustvo u državnom, privatnom i nevladinom sektoru kao i u međunarodnoj organizaciji. Pripremio je i sproveo više od dvadeset manjih i većih programa, uključujući više od stotinu domaćih i međunarodnih događaja, studijskih poseta i treninga za menadžere projekata, pripadnike akademske zajednice i policije u vezi sa evro-atlantskim integracijama, ljudskim i manjinskim pravima, javnim odgovornostima i demokratizacijom. Obrazovao se u Kragujevcu, Beogradu, Oslu i Brižu, a usavršavao u dvadesetak država širom sveta.
Stekao je zvanje diplomiranog politikologa na Fakultetu političkih nauka u Beogradu gde je završio i studije inovacija znanja na polju evropskih integracija 2012. godine. Na istom fakultetu, trenutno završava dva master programa: Međunarodna bezbednosti i Evropske studije. Godine 2008. usavršavao se na Letnjoj školi na Univerzitetu u Oslu gde je studirao međunarodne odnose i savremene probleme vlada i politika. Na istom univerzitetu završio je i seminar profesionalnog usavršavanja, a posebnom stipendijom pružena mu je prilika da se usavršava i u Nansen mirovnoj akademiji u Lilehameru. Usavršavao se i na Evropskom koledžu u Brižu, u Belgiji, na programu Evropske političke i administrativne studije.

Karijeru je započeo u Helsinškom odboru za ljudska prava u Srbiji na programu obrazovanja za ljudska prava 2005. godine.Tokom rada u Odboru bio je na stažu u Norveškom helsinškom odboru u Oslu. U 2010. bio je zaposlen u Misiji OEBS-a u Srbiji u Odeljenju za demokratizaciju na programu jednakih mogućnosti. U 2011. je postao koordinator programa  u Centru za evro-atlantske studije gde je upravljao programima borbe protiv korupcije i analize kršenja ljudskih prava pripadnika oružanih snaga. Tokom 2012. bio je angažovan u Agenciji za borbu protiv korupcije na posmatranju sprovođenja izbora i izradi planova integriteta. Radio je i u privatom sektoru na polju marketinga.Od 2014. do 2018. bio je član Tima Evropa sa kojim je obišao 28 gradova u 50 misija i razgovarao sa 2276 mladih ljudi i državnih službenika o institucionalnom okviru EU, ljudskim pravima, priključivanju Srbije EU i o programima EU za mlade.

Kako je uporedio, tako je i sa evropskim integracijama, „može da prođe još 100 godina da vi budete kandidat za članstvo i da ne postanete članica, zato što niste sproveli reforme“.

Njegovo je mišljenje da je finansijska pomoć Zapadnom Balkanu zapravo poruka Unije da je tu za nas, ali da ćemo reforme morati sami da sprovedemo.

U Srbiji ne postoji politička volja za to, tvrdi Beširi, koji misli da to dokazuje „činjenica da za 10 godina apsolutne vlasti vi niste sposobni da sprovedete reforme“.

Prema njegovom viđenju, stabilokratija je samo termin koji objašnjava da su potpuno zamrznute sve institucije i društvo i da je važno samo da ne ratujete.

„Taj princip dugoročno je loš za građane, a dobar je za međunarodni poredak“, zaključio je Beširi u razgovoru za FoNet.

Izvor: Balkanska

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *