Uređivački savet Radija MOST ustanovio je godišnje priznanje pod nazivom „MOST BALKANA“ koji će se dodjeljivati zaslužnim pojedincima koji svojim radom, likom i delom doprinose ili su doprineli jedinstvu različitosti kroz poštovanje multietničnosti i multikulturalnosti, kao i borbi za ljudska prava i humanitarni rad.

Ove godine će se kao podrška projektu OTVORENI BALKAN priznanja dodeliti gradjanima Srbije, Severne Makedonije i Albanije dok će jedno otići u BiH.

Priznanje se dodeljuje zaslužnim pojedincima u obasti politike,nauke, kulture i umetnosti.Pažljivim odabirom i izborom, uređivački savet Radija MOST odlučio se za sledeći spisak dobitnika ovog priznanja, koje se sada premijerno dodjeljuje :

SRBIJA

Aleksandar Vučić,Predsednik Republike Srbije inicijator je ideje OPEN BALKAN i lider koji radi na zbližavanju svih naroda i država Balkana zarad mirnodopske i prosperitetne budućnosti.

Foto:Predsedništvo Srbije

Akademik Muamer Zukorlić – POSTHUMNO

Predsednik Stranke Pravde i Pomirenja, potpredsednik Narodne Skupštine Republike Srbije Teolog, političar i humanista koji se zalagao za pomirenje medju narodima Balkana i ljudska prava.

Radio Most, rukovodeći se idejom da različitost vodi ka jedinstvu i da upravo bogatstvo koje čini mozaik raznolikih kultura, naroda i država a čime Balkan može da se pohvali jeste ona osnova od koje treba graditi mostove dijaloga i razumevanja. Dobitnici priznanja su, svakako, zaslužili da se nazovu ugaonim kamenom Mosta koji će povezati Balkan sa boljom budućnošću uz poštovanje svih i svakoga.

Vladimir Ugrinović, predsednik Pokreta Vlaha Srbije za doprinos u poboljšanju odnosa Vlaške nacionalne zajednice sa ostalim zajednicama u Srbiji.

–Mirjana Prljević, svjetski priznati i poznati stručnjak za strateško pozicioniranje. Poslovni roman „Novi Algoritam Srbije“, čiji je koautor, predstavlja veliki poduhvat i delo koje je obeležilo 2021.godinu.

Mirjana Prljević je svetski priznat savetnik sa preko 25 godina iskustva u strateškom pozicioniranju u oblasti preduzetništva i poslovne inteligencije. Mirjana živi i radi na relaciji Beograd – Pariz. Osnivač, vlasnik i direktor firme SQUARE COMPASS CONSULTING osnovane 1993. godine u Beogradu koja posluje na četiri kontinenta.

Njena knjiga praktikum “Strategija pozicioniranja kao ključ uspeha” objavljena je na sedam jezika. Autor je više desetina stručnih tekstova i analiza iz domena strateškog pozicioniranja država, gradova i organizacija, energetske efikasnosti, održivog razvoja, dijagnostike poslovanja, preduzetništva mladih i start-up kompanija.

Autor je trilogije inspirisane likom i delom Nikole Tesle : Akademija malih genija TESLA GENIUS®, TESLIANUM® Almanah, i T²: TESLA SQUARE® koji se realizuju širom sveta

Bila je gostujući predavač na nekoliko univerziteta širom sveta: Harvard University, London School of Commerce, BIMBA-Beijing International MBA, Antai College Shanghai Jiao Tong University, Moscow Higher School of Economics, Science Po Paris-Dijon.

Vidan Papić

Vidan Papić je dobitnik preko 55 značajnih nagrada u oblasti umetnosti
u zemlji i inostranstvu, kao što su: zlatna značka kulturno prosvetne
zajednice republike srbije, beogradu, 1998. i zlatna značka
univerziteta u kragujevcu kragujevac, 2001.godine, a posebno se
izdvaja svetosavska nagrada za životno delo – 2017. godine.
Papić je doprineo je formiranju imidža za preko 200 velikih
institucija i kompanija, izradom simbola, logotipa, znakova i
multimedije u grafičkom dizajnu, sarađivao je i sarađuje sa mnogim
institucijama iz oblasti književnosti, umetnosti i kulture. Član je
ULUS-a i ULUPUDS-a. Učesnik je preko 30 likovnih kolonija i
simpozijuma iz oblasti umetnosti i likovne kulture.

Stefan Mitić

Stefan Tićmi (Mitić) rođen je 19. januara 1992. godine u Leskovcu. Stefan je široj javnosti poznat kao osoba koja je prva prevela poeziju na znakovni jezik, prilagođenu gluvim i nagluvim osobama, zahvaljujući divnim ljudima iz Udruženja gluvih i nagluvih u Nišu. Stefan iza sebe ima knjigu „U’vatile me lutke“ (ARTE, 2015), a ispred sebe nekoliko neobljavljenih rukopisa. Stefan je diplomirao na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu. Kažu najbolji difovac među pesnicima i najbolji pesnik među difovcima. Stefan je predsednik Omladinskog kluba „Ančiki – OKAN“, neprofitne organizacije u naselju Ančiki, u kojem je, zajedno sa svojim drugarima, od propale kućice napravio malu besplatnu biblioteku sa više od 5.000 knjiga, što ih je i dovelo do odeljka HEROJI NEDELJE kod Olivere Kovačević na RTS-u i nagrade za entuzijazam i veliki doprinos kulturi Fondacije „Tanja Petrović“.

Miloš Ćirić, načelnik Jablaničkog okruga RS za povezivanje opština Jablaničkog Okruga sa gradovima i opštinama u Severnoj Makaedoniji i Republici Albaniji na polju kulturne i privredne saradnje.

SEVERNA MAKEDONIJA

Nataša Sardžovska

Natasha Sardzoska (Skoplje, 1979), pjesnikinja, spisateljica, esejistica, književna prevoditeljica, tumač (FR, IT, ES, EN, PT, CA), antropologinja, živela je u mnogim evropskim gradovima, među kojima su Milano, Lisabon, Pariz, Bruxelles , Stuttgart. Doktorirala je antropologiju na Sveučilištu Eberhard Karls u Tübingenu, Sorbonne Nouvelle u Parizu i Sveučilištu u Bergamu. Pridružena je istraživačica u Centru za napredne studije jugoistočne Europe u Rijeci u Hrvatskoj. Objavila je knjige poezije Plava soba , Koža , Povukao me nevidljivom žicom , Živa voda, Trtica , eseje, kolumne, kratke romane i priče. Objavila je knjige poezije u SAD-u, Italiji, na Kosovu, a pjesme su joj prevedene na više od 15 jezika u raznim međunarodnim antologijama i književnim recenzijama. Prevela je više od 100 autora s talijanskog, francuskog, portugalskog, katalonskog i španjolskog jezika, među kojima: Pasolini, Saramago, Carnerio, Montale, Boyunga, Margarit, Sanguineti i drugi. Dobitnica je nagrade Ministarstva vanjskih poslova Italije za najbolji prijevod knjige Pinocchio Carla Collodija i posebne nagrade “Don Luigi de Liegro” za zasluge i pjesničko stvaralaštvo na talijanskom jeziku. Pohađala je književno-prevoditeljsku rezidenciju u Institutu Ramon Llull u Barceloni i književnu rezidenciju Reading Balkans u Tirani.

Sani Saidi, direktor Vardar Film Skoplje

Sani Saidi je pokrenuo inicijativu da Vardar Film posle 25 godina obnovi svoj rejting i uspeo da za šest meseci renovira prostor i kino salu, da obnovi i potpiše nove ugovore kao i da krene u digitalizaciju filmova Vardar Filma koji su kulturno nasledje. Vardar film obeležava 75 godina postojanja.

Dejan Azeski novinar i publicista iz Skoplja.

Dejan Azeski je makedonski istoričar, novinar i publicista. Već nekoliko godina je stalni saradnik nedeljnika Fokus iz Skoplja, a sarađivao je i sa najpoznatijim regionalnim dnevnim listovima kao što su Politika iz Beograda, Oslobođenje Sarajevo, Nova Makedonija i drugi. Azeski kroz karijeru je ostvario serija intervjua sa šefovima država i vlada širom regiona bivše Jugoslavije i osvojio je nekoliko novinarskih nagrada. Suosnivač je prvog regionalnog podcast kanala (Podcast Yugoslavia). Autor je pet knjiga iz oblasti istorije i nosilac dva magistarske titule. Trenutno radi na doktorskoj tezi na Odseku za
Komunikologiju na Univerzitetu u Beogradu.

ALBANIJA

Zef Bušati, diplomata i političar za rad na približavanju balkanskih naroda kroz svoju dugogodišnju karijeru kao ambasador Albanije pri Svetoj Stolici i UNESCO kao i humanitarni rad u raznim udruženjima.

Fatjon Softa, analitičar u oblasti bezbednosti i predsednik nevladine organizacije Slobodni Profesionalci za Albaniju, aktivista koji svojim delovanjem približava profesionalce iz Albanije sa partnerima u Severnoj Makedoniji i Srbiji.

Šefky Hysa albanski pisac i novinar koji je na čelu Diplomatske misije za Mir i Prosperitet, organizacije koja se već dve decenije zalaže za mir i prosperitet na Balkanu.

BOSNA I HERCEGOVINA

Milorad Dodik, lider koji se trudi da očuva BiH, boreći se za prava ne samo Republike Srpske već i ostala dva konstitutivna naroda u BiH.

Ovih 14 priznanja sa plaketama biće uručeno na svečanosti MOST BALKANA koja će biti održana naredne godine u jednom od tri centra Otvorenog Balkana, navodi se u saopštenju Prvog Balkanskog multilingvalnog i multikulturalnog Radija Most iz Skoplja.